Jump to content

Уколико имате проблем са отварањем тема након апдејта сервера и форума, пробајте да промените на неку другу тему на дну форума, па се касније пробајте вратити на ову главну, јер ће до тада можда већ бити поправљено све.

Александар

Мцз Интервју: Бора Ђорђевић!

Recommended Posts

Екипа МЦЗ-а, урадила је опширан интервју, са једним од најпознатијих и најуспешнијих музичара ових простора, и шире, а за кога се зна и да је велики Делија.

 

Бора Ђорђевић је у пријатној атмосфери, одговарао на наша питања, уз велику дозу хумора.

За почетак, фокусирали смо се на Бору и његову љубав према Звезди.

 

Колико Вам је Звезда битна у животу, и шта за Вас представља?

 

Како ми Звезда не би била битна? Звезда је живот, све остало су само ситнице, то је неко одавно рекао и био у праву. Најгоре ми је било када сам добио Звездин дрес на утакмици Борац Чачак-Црвена звезда. Тада сам рекао људима- „Молим вас, немојте ми стављати м**а у процеп.“ Ја сам рођен у Чачку, али цео живот навијам за Звезду. Тада је Север почео да пева „Ђорђевић Бора“, најежио сам се, чак сам и потрчао, што је за мене невероватно са овим бангавим ногама.

 

Која је најлуђа ствар коју сте урадили за Звезду?

 

Ја за Звезду увек урадим све што треба. Кад смо код тога, морам да признам да су „хулигани“ хуманија сорта људи од ових који се прсе својом хуманошћу. Људи раде, увек се конкретно зна где иду паре, зна се коме су намењене, и увек стигну тамо где треба. Тако да, кад год ме зову за нешто, ја одем. Ето, на пример, био сам вођа пута за Бари. То је била експедиција „Помахнитали воз“ и „Брод лудака“. Боље да не улазим у детаље. Ипак, можда је најлуђа ствар када сам био вођа пута за Софију, против Сампдорије. Тражио сам возача са челичним живцима. Ту је била пробрана екипа Делија, пробрана екипа Гробара и пробрана екипа елите Партије обичних пијанаца. Све је било у реду док смо се вербално зезали, а онда су Гробари исфингирали тучу и ту је возач пукао. Онда сам ја као вођа пута, на успешно похараној бензинској пумпи у Алексинцу, заборавио списак путника без којег не можемо да уђемо у Бугарску. Ја сам се онда враћао ауто-стопом, а њих сам оставио у мотелу „Сићево“. Наравно, возач којег сам зауставио, није имао исправе, па смо морали да идемо околним путевима. Када сам се некако вратио, директор хотела рекао ми је „Молим те води ове лудаке, што даље од мотела“. А ево и зашто. Мотел се налази на брду, испод тога је пут, испод тога је пруга, а испод тога је Нишава. И они су се такмичили ко ће са терасе мотела да успе да баци столицу у Нишаву. Наравно, последњи аутобус који је ушао у Бугарску, био је мој аутобус, стигли смо тик пред утакмицу. Бугарски полицајци већ су полудели, јер стадион Левског на коме се играло није могао да прими све навијаче, нису хтели чак ни са картама да нас приме, наравно, изборили смо се да уђемо. Е сад, покојни Џиги, члан Партије обичних пијанаца, када је видео колико људи има, рекао ми је „Пријатељу, извини, ја морам да се*ем.“ И сад, стане он поред неког киоска, чучне и крене са послом, а Лија, лудак, је дошао на идеју да га запи*ава, и онда је овај морао да скакуће док се*е. Тотално лудило. И онда, још једна ствар, ми уводимо Џигија на стадион, и он пита „А који су наши?“. Он је то најискреније питао, а ја сам морао да спречим то што су хтели да га линчују.

 

Да ли бисте са нама поделили, неки стих о Звезди, који је написан, а необјављен?

 

Биће, нешто се ради за Звезду. „Буди достојан Звездиног грба, јер Звезда је понос свих Срба“, то је стих једне од песама на којој радим. Иначе, јако сам поносан на албум, који се још увек врти, који је Рибља Чорба направила са Шавијом и екипом. И опет морам да кажем, да навијачи јесу дивни људи. Сад можете да замислите њих, који су жестоки момци, када их ми замолимо да не пуше у студију, они неће, него изађу испред, све је било у реду. Страшно је тешко направити песму, а да навијачи буду задовољни. Због тога су они певали, а ми смо исправљали неке евентуалне драстичне грешке. Нису много филозофирали, рекли су шта им тачно треба, и због тога је најприхваћенији на трибини тај албум, албум са Звездиним песмама. И ја сам због тога јако поносан, то је албум, кога се ниједан светски клуб не би постидео.

 

Који су још музичари, поред Вас, велики Звездаши?

 

Има их много, сад смо се скоро видели и на Скупштини Црвене звезде. Никола Хаџи-Николић, Кики из Пилота, Бајага наравно… Били су и момци који чине Фантастичну четворку, репери. Већином су Звездаши.

 

Како видите излаз из дугогодишње кризе са титулама, односнобез њих?

 

Био сам на последњој седници. Мислим да је добро то што титула није приоритет, као ни освајање неких великих трофеја. Стварно је потребан дугорочан план и дугорочан рад, да бисмо се вратили у позицију да освајамо титуле. Ја сам оптимиста по том питању, верујем у талентоване клинце. Верујем и да ова садашња генерација има талентоване играче, и да ћемо врло брзо саставити тим који је способан за велике подухвате. Чим је Драган Џајић ту, биће све у реду. Иако смо у финансијској кризи, то је чињеница, допало ми се то што смо смањили дуг за два милиона евра. То јесте кап у мору, али ипак је то враћено за кратко време, мора од негде да се почне. Ма колико мало било на први поглед, то јесте нешто.

 

Роби или Јанковић?

 

Јанковића знам лично, знам му и оца, са њим сам сарађивао у емисији. Допада ми се Јанковић као тренер, не могу ништа да кажем, подржавао сам и Робија, мада, није ми се допао начин на који је отеран. Јер, Роби је био на путу да освоји титулу, и ако је већ морало да дође до тога да он оде, тај растанак је могао да буде мало елегантнији. Али, понављам, подржавам Јанковића.

 

Бајко или Кировски?

 

Кировског нисам довољно гледао да бих могао нешто да кажем. Али што волим лудог Бајка. Људи могу о њему да мисле шта хоће. Он у целом том лудилу делује симпатично, и њему је срце на Северу. Он ће можда примити неки гол, али ће зато одбранити зицер, као што и јесте. Он пружа сигурност одбрани, што је неопходно. А и уноси неку позитивну енергију. Ако је неко над**ан, оде атмосфера.

 

Шта мислите о својим суграђанима Лазовићу и Младеновићу?

 

Увек подржавам Чачане, па макар били и лоши. Знаш како, Чачак, по некој традицији, сарађује са Црвеном звездом. Прелазили су многи из Борца у Звезду, Радоњић, Баралић, и фудбалери из Чачка, углавном иду у Звезду. Кошаркаши не, они нажалост углавном иду у Партизан.- Ђукић, Обрадовић, Кићановић. У Звезду је oтишао једино Живковић.

 

Које су последња гостовања Црвене звезде на којима сте били?

 

Ја сам сматран малером. Где год сам ишао играли смо нерешено. И онда су ме Миха и екипа наговорили да идем, и отишао сам, и победили смо Партизан 2:0.

 

Прва утакмица на Маракани?

 

Давно је то било. Не сећам се, али се сећам када је Звезда први пут дошла у мој родни град, Чачак. Баш сам био клинац. Сачекали смо аутобус, из ког су изашли Џајић, Трифке, Михајловић… Узео сам аутограме, били су јако пријатни. Тачно се види разлика између великог клуба и малих клубова. Звезда је једини велики тим. Партизан ће имати доживотни комплекс од Звезде. Макар имали и боље фудбалере, и чак и ако су некад бољи, они ће увек имати комплекс.

 

Ког играча Црвене звезде, од садашњих, највише поштујете?

 

Касалицу. Сјајан момак и много се труди.

 

Након приче о играчима, утакмицама, гостовањима и занимљивим догађајима у вези са Звездом, прешли смо на питања која се тичу Борине каријере, али и неких делова приватног живота.

 

Како иде продаја албума?

 

Албум иде одлично. Сада су у току припреме за Арену. Ја очекујем да ћемо распродати бар две Арене, јер је интересовање невероватно. Имали смо ту срећу, да су се све коцкице сложиле. Имали смо 12 сјајних песама, изабраних од 20. Нема празног хода, ниједна песма ту није само да би попунила место. Продуцент је био Џон Мекој, мастеринг је рађен у Лондону, у Ејби Роуд студију, Југослав и Јакша Влаховић урадили су фантастичан дизајн. Задовољан сам, иде као алва, све што се иштампа, то се и прода. Не сумњам да ћемо напунити Арену, јер смо то већ два пута урадили, и то тако да су се продавале и карте са ограниченом видљивошћу, лепо је писало на карти. Што ће рећи – седи нам иза леђа и гледај концерт. Сада на нашем сајту, фанови праве сет-листу, јер има преко 300 наслова. Треба изабрати. Једини проблем ми је да изаберем довољан број атракција које ће испратити тај концерт, у неком драматуршком смислу. Ти „проблеми“ су везани за други концерт, за први већ има великих изненађења.

 

Да ли бисте могли да направите неку паралелу између музике и спорта?

 

Вежбање стоји као паралела. Само што мислим да су фудбалери, када су били млађи, сваки дан вежбали да би били у форми. Да бисмо издржали такав догађај као што је Арена, ми морамо да направимо неколико проба, што значи да кондиција такође игра значајну улогу. Толико значајну, да је после прве Арене, наш бубњар имао лакши срчани удар, и уграђен му је стент. Срећом, касније се то није дешавало, нити ће се десити сада.

 

Вероватно сте у животу добили много поклона. Који Вам је најдражи?

 

Сад кад сам био на Скупштини Црвене звезде, мој пријатељ Миха одвео ме је у радњу и рекао да изаберем шта хоћу. Наравно, био сам скроман, узео сам мајицу „Четници“, каиш за који сам се заје*ао, јер има она гвоздена слова, а ја овакав то не могу да увучем, и један шал. Било ми је непријатно, али и драго истовремено. Знате, ја имам седиште у ложи, али некако, тамо на Западу, седе све неки стручњаци. Како год да Звезда игра, увек се нађе неки др***ија да прокоментарише како би требало да буде. На Северу то није случај, зато волим тамо да идем. Север делује, ако смем да кажем, комунистички! А зашто!? Нико те не је*е ни 2% што си Бора Ђорђевић. Има неког поштовања, али све је на месту, гураш се са осталима и то је потпуно у реду. Барем мени.

 

С обзиром на то да сте познати међу кладионичарском популацијом, да ли можете да нам испричате неки догађај у вези са тим?

 

Кладим се на све. Користим у Балкан бету опције које имају на пример, 4 гола на хокеју. И онда ту имаш Норвежане који се трпају као луди, и то су ми неке сигурице. Кладим се и на кошарку, и на амерички фудбал, буквално на све. А највише на тенис, ту сам највише пара и добио. У Аустралији, био је један сјајан лик, наш домаћин, који је купио концерт Рибље Чорбе у Мелбурну. Човек никад није ушао у кладионицу. Они се тамо бесомучно кладе на коње и керове. И он је једном гледао шта ја попуњавам, а ја сам играо Аустралиан Опен. Када се клади на тенис, морају да се знају три ствари – да ли је играч имао неку повреду, у каквој је форми, и како му лежи подлога на којој игра. Ако знаш те три ствари, не можеш да омашиш, јер ту нема намештања, има четири такмичења годишње, где фаворити побеђују аутсајдере. Е тада, кенгури су били мало неискусни по питању квота на тенисере, и тај лик је дошао на идеју да играмо заједно. Ми смо три, четири дана долазили у кладионицу и дизали паре, узели смо једно пет, шест хиљада долара. Трећег дана, ми смо се сликали са тим парама, на запрепашћење Срба који су тамо, који су и даље губили паре на оним коњима и керовима. Онда сам ја отишао код Кинеза, купио одело за сто долара, пицнуо сам се, и онда смо се опет сликали са тим парама. Е тада су и кенгури били запрепашћени, размишљали су како је могуће да неко толико добија.

 

Како је настала песма „Живот“?

 

То је Шавијина песма. Он је написао песму, причајући о свом животу. Моје је било да је отпевам, и ја сам искрено, мало сумњао, јер ми је одскакала од других песама, била је другачија. Међутим, пуно људи се примило на ту песму, и прихватило је као своју. Још један навијач Звезде, Симона,  дао јеједну одличну песму „Волим те курво продана“. Та песма се исто односи на Звезду. Људи ме често питају да ли сам ја писао тај текст. Не, нисам ја, Симона је.

 

Да ли Вам јасно истицање животних принципа утиче на каријеру?

 

Наравно, утиче, чак и више од Звезде. И Гробари ме цене и поштују. Често ми кажу „Е је*и га, само да не навијаш за Звезду“. Али ја кажем, свако има права на своју заблуду. Ту нема зле крви, бар не би требало да је буде. Ја то сматрам нормалним, да не треба да се просипа крв међу навијачима. Треба да се задржимо на вербалним заје*анцијама, и да то буде и духовито, па чак и да увреди, што да не, али да пуцамо једни на друге, то никако. Као што рекох, више од Звезде, каријеру ми угрожава место у ДСС-у. Јер људи не воле кад се неко бави политиком. Ја, са друге стране, то сматрам, исто као и за Звезду, својим опредељењем, имам право на своје политичко мишљење.

 

Шта за вас представља признање „Војвода“?

 

Много ми значи. То је јако важна титула. Људи не схватају то да је Четнички покрет старији од Другог светског рата, да је то традиција од пре 100 година, да су четници људи добровољци, који се боре и стоје уз свој народ. Кад кажеш „четник“, људи помисле на брадате, крезубе ликове. То није тачно. Члан сам Српског четничког покрета, проглашен за војводу, по Ђујићевој линији. А онда ме је Дражина линија (Уједињени равногорски покрет) такође прогласила војводом. Мени је досадило, да на дан победе над фашизмом, 9. маја, у Аустралији марширају две четничке војске, па сам натерао ова два покрета, да потпишу протокол о сарадњи, тако да сам и војвода ујединитељ.“

 

Омиљени инострани клуб?

 

Наравно да ћу издвојити Олимпијакос. Волео сам јако Челси. Али у време када је био непредвидив клуб, када је могао да победи Манчестер Јунајтед, а да онда изгуби од неких пацера. Онда је дошао Португалац и уништио лепршаву игру, па је дошао Абрамович, па је Челси кренуо да мува са резултатима. А и миксовао сам један цд, или плочу, у студију који се налази на Фулам Роуду. И драго ми је што сам био близу Челсијевог стадиона. А као мали слао сам писма фудбалским клубовима, и тражио им значке, и Челси је био један од клубова који ми је и послао.

 

За крај, мало смо се вратили на актуелна дешавања у клубу, и затражили Борину поруку Делијама и управи?

 

Срећан сам што је дошла ова управа, срећан сам због Драгана Џајића, који ужива апсолутно безрезервну подршку Делија. Сигуран сам да нас неће изневерити. Пажљиво сам слушао шта је говорио на Скупштини, ништа не иде преко ноћи. А савет Делијама је да буду стрпљиви. То ми се много допало, губили смо последњу утакмицу, Делије су певале до краја. Подсетило ме је на једну јако дирљиву сцену, на последњем Светском или Европском првенству. Ирска репрезентација, је губила 4:0 од Немаца или Шпанаца, и цео стадион је запевао, најежио сам се. Без обзира на то што њихов тим губи, они су певали, срећни што су уопште доспели на то првенство, и дали су им толику подршку, да су и противници стали и аплаудирали навијачима. Мислим да су Делије на сјајном путу, да буду уз свој клуб увек, и у поразима и у победама. Мислим да то и играчима страшно значи.

 

За крај, погледајте шта је свим посетиоцима поводом предстојећих празника пожелео легендарни Бора Чорба!

 

Боро, Делијо, хвала на свему, жив био!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Гост
Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...