Jump to content

Форум је од 19. јула у потпуности отворен за госте, што значи да можете да читате све теме као и регистровани корисници! Уживајте! 😎

Recommended Posts

Za vrijeme naseg lijepog zivota napravljeno je sve ovo sto sad rasprodajete za sicu. Mogli bi da rasprodate i za vise da mangupi u vasim vlastitim redovima prvo vjestacki ne sjebu i utjeraju u dug a proviziju strpaju u dzep. I mi vam ostavismo dug od 20 milijardi dolara...cijeloj bivsoj YU. Koliko ste sad duzni, drugovi demokrate i patriJoti? Posto Srbija?

  • Палац горе 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kako ne kontas druze? Ne mozemo mi da upravljamo RTB Bor jer je tu trebalo para i para da ss pokrene prozivodnja, kao i zelezara u Smederevu. Lakse je to sve napisati na forumu jer nemamo nikakvu odgovornost. Sto se cene tice, pa reci sto Kinezi da daju milijarde kad znaju da mogu da kupe za milione? Mi nemamo koristi od toga kad stoji bez proizvodnje, ljudi ne rade, nece niko da da 3 milijarde eura recimo, najveca ponuda bude 30 miliona, i sta onda?

 

Послато са SM-G960F уз помоћ Тапатока

 

 

 

 

  • Палац доле 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nebojša Katić – Iz drugog ugla

Da li ste probali Linux? Vaš bloger je zakleti Linuxovac.

Archive for the ‘Domaća ekonomija’ Category

Moderne ekonomije ciklično prolaze kroz periode recesija i sa tim fenomenom su naučile da žive. Velike nevolje nastaju kada se umesto cikličnih kriza dogode globalne, kataklizmične. U poslednjih sto godina svet se suočio samo sa dva takva događaja – sa Velikom depresijom iz 1929. i sa Velikom recesijom iz 2008. Kriza koja se danas najavljuje biće pre od ove opasnije vrste.

Krize nejakih ekonomija u pravilu počinju kao valutne, a potom brzo prerastaju u dužničke i bankarske. U prvom koraku stranci zaustavljaju unos kapitala u zemlju i/ili povlače već uneti kapital – bilo da prevremeno vraćaju kredite, povlače dobit ili prodaju domaće hartije od vrednosti. Preduzeća žure da izbace iz zemlje što više novca kupujući u tom procesu stranu valutu, dok građani panično povlače devize iz banaka. Kako tražnja za devizama daleko nadmašuje ponudu, kako su devizne rezerve nedovoljne da ovakve udare amortizuju, vrednost domaće valute ubrzano pada.

Panika se širi i država ulazi u smrtonosnu ekonomsku spiralu na čijem se kraju uvek pojavljuje spasilac – MMF. Uz kredite MMF-a dolaze i nova, teška uslovljavanja, novo stezanje budžetskog kaiša i porast bede.

Da li je Srbija spremna za novu ekonomsku krizu i da li je ekonomija u boljem stanju nego što je bila pred izbijanje Velike recesije 2008? Nažalost, odgovor je – ne. Iako je Srbija upravo zakoračila u najbolji period u svojoj istoriji koji će se pamtiti kao „zlatno doba“, svi ključni parametri finansijskih rizika danas su bitno gori nego pre deset godina.

Javni dug, ponos današnjih vlasti, iskazan u evrima porastao je za oko 15 milijardi, dok je njegov udeo u BDP-u oko dva puta veći nego 2008. Spoljni dug je za oko šest milijardi evra veći nego što je bio 2008.

Devizna štednja je porasla za oko pet milijardi evra u odnosu na 2008., pri čemu je oko 80 odsto štednje u obliku depozita po viđenju. Povlačenje devizne štednje građana je u trenucima krize isto toliko opasno po kurs dinara i finansijsku stabilnost, koliko je opasno i bekstvo kapitala iz zemlje. Što je udeo devizne štednje veći, sistem je nestabilniji – u Srbiji je oko 95 odsto štednje u devizama.

Devizne rezerve bi trebalo da spreče napade na dinar, da budu garant devizne štednje i devizne likvidnosti sistema. Iako su devizne obaveze (eksterne i interne) značajno porasle, ukupne devizne rezerve samo su za oko dve milijarde evra veće nego što su bile pred izbijanje krize 2008. Rečju, kapacitet Srbije da se nosi sa budućom krizom je niži nego pre deset godina kada je sistem bio na ivici bankrota.

Osnovi razlog finansijske ranjivosti država poput Srbije je što se nepotrebno zadužuju u stranoj valuti kako bi finansirale investicije i budžetsku potrošnju. Veliki deo tih troškova bi se mogao finansirati domaćim novcem i dinarskim kreditima, bez inozaduživanja.

Lokalne elite su progutale doktrinarnu udicu po kojoj je se investicije i javna potrošnja moraju finansirati samo iz „realnih“ izvora – štednje ili poreskih prihoda. A kako je domaća štednja mala, razvijene države će, eto, pozajmiti deo sopstvene štednje. Emisioni mehanizam centralne banke, taj moćni instrument koji države mogu koristiti u svom razvoju, potpuno je neutralisan kako bi se finansijska sudbina predala u strane ruke.

Mit o „realnim“ izvorima potpuno je demaskiran kada su zapadne ekonomije od 2008. ušle u ciklus štampanja novca kakav nikada ranije nije viđen. Moralo bi biti jasno da krediti koji se daju nerazvijenim državama nisu transfer viškova zapadne štednje, već su transfer novokreiranog novca koji sa „realnim“ izvorima nema nikakve veze – ni danas, baš kao ni ranije.

Uzimanje inostranih kredita da bi se njima finansirali dinarski troškovi ili emitovali dinarskih kredita je suluda politika. Nerazvijene države imaju alternativu, ako imaju pameti. One mogu upravljati svojim razvojem pažljivo kombinujući emisioni mehanizam centralne banke i mehanizam kreditne kontrole nad poslovnim bankama.

Kada država vapi za investicijama, kada u ekonomiji postoje slobodni kapaciteti, neuposleni ljudi i resursi, tada usmerena domaća kreditna emisija neće izazvati visoku inflaciju. Konačno, kako to da frenetično štampanje novca zapadnih država nije dovelo do inflacije? Kud se dede doktrina o „realnim“ izvorima i strašnoj opasnosti od novčane emisije?

Svaki pokušaj da se predloži drugačija kreditno-monetarna politika biće kritikovan navođenjem iskustava iz devedesetih, pri čemu će se „zaboraviti“ da je reč o periodu raspada države i periodu rata i sankcija. Smisao pozivanja na devedesete je da se u startu zatvori svaka debata kako bi lažni ekonomski mitovi nastavili da žive. Mora se priznati da u Srbiji taj mehanizam blokiranja rasprave sjajno funkcioniše, ne samo u ekonomskoj sferi.

 
 
  • Палац горе 1
  • Лајк 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posle ce da pricaju 'opozicija ovo,opozicija ono Djilas ovakav,Jeremic 'nakav"..ajde bre,standard nikad bolji,najbrza rastuca ekonomija,kod zutih je bilo onako,blablabla,a narod ti se bije od ranog jutra za izgazenu piletinu.Dno.Ponizenje.

  • Палац горе 3
  • Лајк 1

Share this post


Link to post
Share on other sites
7 hours ago, NemanjaKg said:

Naravno da nece ali dok ne odu bolje 200 evra nego nista. 

Sve dok ovako razmisljamo, bicemo evropski Vijetnamci, Indonezani. Jer, sto bi ti neko dao vise od tih 200e, ako ces ti da pristanes da radis za toliko?

  • Палац горе 3
  • Лајк 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mi smo evropski Zimbabve :D

Zapadna Evropa gleda na istočni deo isključivo kao izvor jeftine radne snage ili kao način za borbu sa Rusima.

Lako je njima da pričaju o demokratiji i ko zna čemu, kada su 200-300 godina pljačkali po celom svetu i porobili tolike narode. 

  • Палац горе 1

Share this post


Link to post
Share on other sites
11 hours ago, Ivar said:

narod ti se bije od ranog jutra za izgazenu piletinu.

I to onu Argentinsku budjavu,zaledjavanu i odledjavanu pa opet zaledjavanu i ko zna koliko puta.

Ja npr imam jeftiniju piletinu od njih (mogu da kupim kao i svi mi ili ti onaj ko je malo snalazljiv) i ne samo piletinu.

 

Фотографија корисника Грађански Покрет - Србија

 

  • Палац горе 1
  • Хаха 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Lud nacisto ahahah.Dobar posao radimo,u to nema sumnje 😁

Share this post


Link to post
Share on other sites
Posted (измењено)
13 минута раније, dikili kontakt said:

U glavi samo Crvena Zvezda i onda kazu Pantic dilka.

E, to je pravi Zvezdaš!!! 😂

Edited by dean

Share this post


Link to post
Share on other sites
50 минута раније, dikili kontakt said:

I to onu Argentinsku budjavu,zaledjavanu i odledjavanu pa opet zaledjavanu i ko zna koliko puta.

Ja npr imam jeftiniju piletinu od njih (mogu da kupim kao i svi mi ili ti onaj ko je malo snalazljiv) i ne samo piletinu.

 

 

Opa i ti bi piletinu ...A sta cemo mi sto volimo Milfare :) 

  • Хаха 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Upravo sam gledao intervju Popa sa TDI radija ....I onda shvatis koliko god da se pravili normalni grobari jesu zaista kreteni ...I prosto ti bude milo oko srca sto ne pripadas takvim ljudima

P.S. Samo me plasi da nove generacije cigana ne srljaju u ono sto su grobari uvek bili

Share this post


Link to post
Share on other sites

Taj Pop i onaj kvazi glumac iz Vojne akademije su slika i prilika prosecnog grobara.

U normalne grobare spadaju Bjela, Nele Karajlic i golman iz Montevidea.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zna li  neko gde moze da se nadje foto galerija sa vecerasnje utakmice Srbija - Austrija U21 reprezentacija?

Bila danas na Karadjordju jedna moja poznanica, pa je zivo zanima gde ce objaviti te fotografije :D

od sajta fss a izgleda nema 'leba.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Направи налог да би могао да коментаришеш

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Региструј се на наш форум, лако је!

Register a new account

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде.

Пријави се сада

×