Jump to content

Пред вама је нова главна тема форума. Уколико желите да користите стару и даље, на дну форума са леве стране имате мени и ту можете да је вратите.

CoaCobra

Звездаши
  • Постова

    1,045
  • Придружио се

  • Последња посета

Репутација на форуму

2,514 Одлична

About CoaCobra

  • Позиција
    Првотимац
  • Рођендан 02/25/1998

Информације профила

  • Пол
    Male
  • Локација:
    Podgorica,Crna Gora
  • Интересовања
    Sport,igrice,istorija,politika

Поља профила

  • Прва утакмица
    FK Budućnost-FK Crvena zvezda 2003;KK Budućnost-KK Crvena zvezda 2013
  • Клуб који највише пратим
    FK
  • Поред Звезде, пратим и...
    Liverpul
  • Омиљени играчи
    Djenka,Gudura

Последњи прегледи профила

1,198 profile views
  1. Сваштара

    Твом оцу,часном Србину нека је покој души и вјечна слава,а сасвим сигурно ми нико неће одређивати гдје ћу ја да качим коментаре,па ни ти.Ујаци су ми били на Дубровнику и у Херцеговини,стриц у Дубровнику,отац у Херцеговини и касније на Космету као добровољац 1999.године,у вријеме када је Милов режим спријечавао сваки вид мобилизације.Тако да рат у БиХ није само бол и патња Срба преко Дрине,већ свих Срба,јер смо сви допринијели формирању РС-а.Наравно,ваша жртва је највећа јер ништа не може замијенити 30 000 људских живота.Али као што рекох,то је највећи проблем Срба,знају само за двије крајњости,што је нажалост очигледно и код тебе : ако не мислим као ти,онда сам другосрбијански колонаш,присталица жутих итд.Људима је очигледно забрањено да размишљају својом главом.Али,нећу да дужим више.Не знам колико ћеш ми вјеровати ( а и да ми не вјерујеш,нећу се превише оптерећивати ),али још једном ти кажем,најискреније ми је жао због твог оца и због тога што си ти преживио ту голготу.Из тог разлога нијесам употријебио неке теже ријечи,макар цијена тога била мој бан са форума.
  2. Сваштара

    Они су починили злочин у Кравицама и Братунцу,ми им се осветили у Сребреници,сада они чекају неку другу прилику за освету...И тако ћемо у недоглед.Чему то води ? Дакле,Сребреница је била са војног аспекта грешка.Сјећате се кад је Ратко Младић рекао на снимку приликом уласка у Сребреници : "Ајде,ако Бог да овако брзо у центру Горажда."Сребреница је требала бити увод за Горажде,за ослобађање Горажда и тиме би ставили цијели ток Дрине под нашу контролу,повезали Херцеговину магистралним путем са Подрињем.У Сребреници смо правећи свињарије само направили себи проблем ( тада ),додатно мотивисали муслимане у Горажду да се не предају на миран начин и дали повода Америци и њеним протекторатима на Балкану да изврше агресију на Републику Српску Крајину и Републику Српску.Сребреницу је требало узети 93.године,када рат није био при крају и када муслимани нијесу очекивали,нити планирали њен пад.Овако,они су свјесно жртвовали Сребреницу и тамошње муслимане како би добили интервенцију Америке ( јер су,је ли,били толико храбри и способни да нијесу са својих 200 000 војника,укључујући и Хрвате,добити српску војску са 100 000 војника ).Исто тако је Туђман свјесно жртвовао Вуковар и 200 хрватских рањеника на Овчари како би Хрватска добила међународно признање.У моментима када смо требали највише мислити својом главом,ми смо правили највеће глупости.Наравно да једном цијелом народу не треба стављати на терет Сребреницу.А и обично то долази од стране "цивилизованих народа" типа Американаца,Енглеза,Белгијанаца и Шпанаца,који су оличење "цивилизације".На страну све то,пропаганда је чудо.А и та лоша репутација је у доброј мјери нарушила благонаклон однос муслиманских народа на блиском истоку и Африци,који су имали према Југославији.
  3. Сваштара

    1."Оно што ми ја на срцу" је значило оно што мислим.Да,жалим муслиманске жртве,али свакако не као српске.Сваком је жртва свог народа најтежа. 2.Знам више о Сребреници него што можеш да замислиш.Дакле,у Сребреници се десио неспорно велики злочин.Оно што ја сматрам и што треба доказати,јесте да тамо није био геноцид ( конвенција о геноциду : геноцид представља етничко чишћење једног народа,без обзира на пол и старосну доб.Дакле,у Сребреници није било геноцида јер су страдали војно способни мушкарци ).Друго,споран је број.У свакој демокрацкој земљи би било која спомен плоча доведена у преиспитивање да се макар једна особа са исте утврди као живе.8 000 свакако није тачан број и он је далеко мањи.О тачном броју не могу говорити,јер су то муслимани добро заташкали,али доста њих је и погинуло у борбама.Мсм да се креће између 1 и 2 000.Мени су апсолутно јасне тактике муслимана у Сребреници ( групе "цивила" које се повлаче,а у групи од 1000 "цивила",сваки десети наоружан ).Али ништа од тога не спори чињеницу да је онај ко је починио Сребреницу само то урадио на српску штету.Младић је ту испао наивчина,дозволио је да га Изетбеговић и Клинтон насамаре,али сада,шта је ту је. 3.У свом тексту сам поменуо да би "пресуда у реалним околностима можда и била праведна."Због тога сам рекао да сам револтиран пресудом,јер су сви кључни актери са српске стране осуђени,док са друге стране немамо никога осуђеног.Мени је више него јасно да Хаг употребљава двоструке стандарде.Уствари нијесу двоструки,већ је у питању један стандард.У корист других-на штету Срба.Није њима Младић као Младић битан,њима је битно да оспоре и сруше Републику Српску,што се ни по којој цијени не смије дозволити.Хаг,колико год да је покушавао,ни у једном поступку није могао утврдити геноцидну намјеру Војске Републике Српске,нити Републику Српску као геноцидну творевину.Република Српска је настала прије почетка рата,што говори да је она искључиво била одбрамбени механизам српског народа у БиХ. Да сам отишао на индекс хр. сигурно бих све најљепше могуће написао о Ратку Младићу,о томе како је кад је био командант книнског корпуса 1991.године залазио у територију коју они контролишу ( и купао се на 100 метара испред њих ),да им је развукао памет у Посавини и у Купресу и Јајцу 1992.године.То бих тамо написао.Зашто ? Зато што ја нећу пљувати Србина да би се српски непријатељ сладио и да би мене доживљавали "као још једног нормалног Србина који признаје великосрпску агресију."Ово сам управо написао овдје да би ми,Срби,научили да међусобно поштујемо и уважавамо различита мишљења,без обзира што је нама у генима да набијамо етикете издајника,свакоме ко не мисли као ми.Ратко Младић је оличен у двије крајњости : Ратко Младић као пркосни српски херој и Ратко Младић као кукавички влашки геноцидаш.Истина је увијек негдје на средини.Не може Ратко Младић бити крив за све добро што се десило и не бити крив за све лоше што се десило.Поновићу,његова командна одговорност се не доводи у питање,али суди му ( нам ) пристрасан суд,суд који нема за циљ задовољење правде,већ неправде.У мом посту имају три ствари са којима се већина Срба неће сложити и ја сам тога свјестан ( командна одговорност Ратка Младића.догађаји у Сарајеву и Сребреници,"бјежанија" Ратка Младића ) и на десетине осталих са којима би се сложили ( неправда Хага,Ратко Младић као један од најспособнијих српских генерала након 1918. , независност РС,арогантна бошњачка политика,пркосни српски генерали са Косова и Метохије ).Али ће људи увијек наћи и најмању замјерку да би некога оптужили за нешто. И да,кад помену Србију и Црну Гору.Милион пута сам рекао да НЕ треба мијешати политику и спорт.Мада кад већ помену.Суштински,та иста Србија је у МОК-у дозволила Косову ( а у МОК је за чланство потребна сагласност СВИХ чланица и свака чланица ИМА ПРАВО ВЕТА ) да се такмичи у свим репрезентативним секцијама.Не желим да браним криминални и антисрпски режим Мила Ђукановића,али мислим да Србија и народ у Србији имају најмање права да неком приговарају поводом Косова и Метохије.А и рекох,ако бирам између државе у којом сам рођен,одакле су ми преци поријеклом и било које друге репрезентације-избор се не смије доводити у питање.Ако је тако,зла је ура дошла.Мило ће својом политиком мене још више везати за Црну Гору.Али и баш као што сам рекао,када играју Црна Гора и Србија,на крају меча,какав год исход био,ја не могу бити тужан. Такође,свако добро,све најбоље ти у животу желим и да ноћас обезбиједимо европско прољеће након 25 година чекања.
  4. Сваштара

    Дакле,написаћу мало подужи текст око генерала Младића,знам да се многима неће свидјети и вјерујем да ћете ме "етикетирати" као издајника,али морам рећи оно што ми је на срцу. Све оне силне злочине у Сарајеву и Сребреници није починила војска из Бурундија,већ српска војска.И поставља се онда питање : какав је то генерал који не зна шта му ради војска ? Генерал Ратко Младић има апсолутну командну одговорност за сва масовна страдања муслимана,јер јасно је да то нијесу случајни или појединачни злочини,већ да је то испланирано ( вјероватно у нижим круговима команде ВРС).Ја вјерујем да генерал није лично наредио ни једно једино убиство.Али наравно,неће Хаг процесуирати оне који су директно убили,већ крупније рибе.На то се обавезао и Милошевић у Дејтону,свиђало се то нама или не. Ратко Младић је као Ратко Младић вјероватно и најмање битан.И он је свјестан тога.Оно што Ратку замјерам јесте то што се 15 година "скривао".И то не због европских интеграција,јер ја сам тотално ван те приче.Својим чином је само дао за право непријатељима који нас пљују и њиховим тврдњама да је Ратко крив.Ако Ратко није хтио да падне у руке Хагу,онда је оног мајског јутра 2011.године требао да прислони пиштољ на слепочницу и себе спаси од трагичне судбине,а не да дозволи да од њега и од нас праве ово што праве.Због тога се Ратко за мене никада неће моћи поредити ни са Владимиром Лазаревићем,Драгољубом Ојданићем,Сретеном Лукићем,Небојшом Павковићем и осталим српским ратним величинама са Косова и Метохије који су били свјесни значаја добровољног одласка ( извините ако сам некога из војног кадра заборавио ) . О Слободану Милошевићу да не говорим.О њему као политичару мислим све најгоре,али са оним што је урадио у Хагу се добрим дијелом искупио за лош начин владавине ( или му околности нијесу дозволиле,ко ће ти га знати ). Ја сам лично био за то да се сви војни и политички лидери са подручја екс Ју осуде и да на здравим темељима поставимо конструкцију за будућност.Очигледно да ће то тешко ићи,јер архитектa рата ( читај : Запад ),очигледно жели да до краја одигра своју фарсу,постави се заштитнички према својим поданицима на Балкану из 90 их и да казни комплетан народ и његову борбу за слободу. Постојање Републике Српске и слободарски идеали Војске Републике Српске се не смију доводити у питање никада.Републику Српску ћемо им дати онда када нам врате 30 000 српских душа које су страдале у рату.Ово друго се на несрећу,неће остварити,а ово прво се на срећу-неће остварити.Њиховим одласком у вјечност и Република Српска је постала вјечна.Бошњачка политика прави исту грешку као Милошевић 90 их година и константно убрзавају пут РС-у ка независности.Један Изетбеговић је својом политиком створио РС,да ли ће је други члан династије "потврдити кроз њену независност" ? Остаје нам да видимо. Пресуда Ратку Младићу као појединцу,као човјеку који је био командант војске,чији су дјелови починили страховите злочине,очито мора одговарати.Али не можемо говорити о дјелотворности пресуде,ако су Срби осуђени на 12 вјекова робије,остали народи на - 2 вијека робије ( од тог броја,скоро 30 процената осуђених за злочине у вријеме хрватско-муслиманског сукоба ).Због тога сам јако бурно реаговао на пресуду иако би то у околностима постојања правде била сасвим нормална ствар. Што се свега осталог тиче,изузев злочина,Ратко Младић је наш најспособнији генерал уз косовски дуо ( Лазаревић-Павковић ) којег смо имали од првог свјетског рата.Сви они који говоре да је у рату био кукавица,нека се сјете да су неки тамо разни Орићевци и Дудаковићевци бјежали пред налетима ВРС у Бихаћу и Сребреници и сопствени народ остављали на милост и немилост Србима.Више пута су им Срби понудили милост,а они који су им понудили немилост,ваљда су данас свјесни какву су љагу бачили на српски слободарски народ и српску слободарску војску.
  5. Сваштара

    Колики си дебил на скали од нула до савремени српски родитељ ? Можда ће неком овај видео бити смијешан,можда жалостан као и мени. Дјеца су највећа срећа и радост у човјековом животу и то без дилеме.Ја сам исувише млад да бих размишљао о потомству.Али конснтанто размишљам зашто данашњи родитељи од дјеце праве дегенерике,ретардиране мајмуне,ријалити и гранд шоу звијезде ? Зашто се може рећи да турбо фолк и естрада више не детерминишу музику,тј.музичку сцену ( ако се више то и може назвати тако ),већ детерминишу један отворени стил живота,који улази у поре српског друштва и као такво канцерогено средство убија здраве ћелије нашег организма у старту ? Дјевојчици са видео снимка желим од срца све најбоље,као да је моје дијете.Али ако је њеним родитељима овакво понашање дјетета од 3 4 године нормално и ако се на ово још смију,онда нека не плачу када је нека клошарчина напуни са 17 година.Не треба да данашње српске дјевојке иду обавијене од главе до пете,свјестан сам ја да ово нијесу времена из прошлости,али да се нађе нека граница,неки баланс,гдје ћемо макар личити на нешто,а не ни на шта.
  6. Тема о форумашима

    Veliki Delijo,puno mi je drago sto si postao admin.Najiskrenije cestitke Ovaj forum ce,ako Bog da,iz dana u dan biti sve bolji !
  7. Суперлига Србије 2017/18

    Da dobijemo ove jadnike na lavoru i bez brige.
  8. Српска Историја

    Не пуцај, ми смо наши. Тога дана, злокобне ратне зиме 1993. године, у јеку најжешће непријатељске офанзиве, механизовано-оклопна бригада кренула је из Бенковца, да би преко снегом завејаног Велебита стигла у Грачац и у директном окршају са непријатељском војском, спречила њено напредовање, пустош коју је остављала иза себе, злочине без преседана и заузимање доминантних висова Велебита (1758), Великог Алана (1411м), Малог Алана (1044м), Ћелавца (1207м), Бобије (1059м) и Презида (768м), а самим тим и заузимање највећег дела Републике Српске Крајине. Пут нас је водио уз обалу Каринског мора, прво кроз Карин Доњи, а након тога и кроз Карин Горњи. Колона се кретала релативно брзо, обзиром на број и врсту возила у њој. У нашој непосредној близини одјекивале су снажне детонације, као упозорење на непријатељску тешку артиљерију, која је константно из правца Новиграда и Масленичког моста покушавала да нас успори и уништи. Најкритичнија тачка, а уједно и најопаснији део пута, био је мост преко реке Бијеле, која се заједно са реком Каришницом улива у Каринско море. Излазећи из једне оштре кривине, пред нама се указао брисани простор и на крају њега сабласно пуст мост, место идеално за диверзију и заседу. Пошто сам се налазио у возилу на челу колоне, возачу сам рекао да успори, а након тога и да стане, потом сам кроз прозор избацио руку и дао знак осталим да ураде исто. Изашао сам из возила и полако кренуо ивицом моста према другој страни, покушавајући да на носивој конструнцији испод мене приметим евентуално постављен експлозив, или заседу у кањону. Владала је језива тишина и осим орла кликтавца и његових крикова, који су одзвањали каменим литицама кањона, могао сам да чујем само властите кораке. Управо у тренутку, када сам мислио да је прошло оно најгоре, на неких десетак метара пре него што сам стигао на сам крај моста, из грма са моје леве стране, налик авети, која се појављује, да ни сам нисам знао одакле, искочио је голобради дечак у ручно сашивеној маскирној униформи и са војничком М-48 пушком у руци, упереном у мене. Одсечно и самоуверено ми је рекао да станем, или ће пуцати. Са друге стране моста, брзином светлости зачуло се енергично репетирање оружја и залегање у ватрене положаје. Све је наговештавало оно најгоре, делићи секунде постајали су вечност, а вечност микрон делића. Дигао сам руку високо изнад главе, дајући им на знање да не пуцају, ни сам не верујући да ће ме послушати и обратио се дечаку... - Не пуцај, ми смо наши... - Чији наши?! - Ми смо српска војска... - А, ђе ти је тробојка?! - Немам тробојку, имам ово... Показао сам кажипрстом на свој ревер, на коме се налазила мала значка Фудбалског клуба Црвена Звезда, иначе моје једино обележје које сам носио на својој униформи. Загледао се онако намргођено и неповерљиво, али и поприлично студиозно покушавајући да својим малим окицама и сам примети оно што сам му показивао, а онда... Био је то најлепши осмех, осмех који ћу памтити до краја свога живота, био је то осмех пун безграничне љубави и среће, осмех детета коме је Црвена Звезда представљала исто оно што и дан, данас представља мени, осмех који је и више од овоземаљског живота. Пришао сам му и загрлио га онако снажно, мушки, готово и заборавивши да је свега пар тренутака пре тога био спреман да ме убије, а вероватно под кишом смртоносних куршума и сам оконча свој тек започети живот. Пољубио сам га у главу, склањајући поглед негде у страну, јер сам осећао да су ми очи биле пуне суза. Упитао ме тихо, готово шапатом: - Јесу ли и ово све Звјездаши? Окренуо сам се иза својих леђе, пошто сан за тренутак заборавио на остатак колоне, још једном високо подигао руку, а када је колона кренула, одговорио му исто тако тихим гласом: - Да, све до једнога. Ми смо Делије... - Матере ти? - Часне ми Звездашке речи... - Ваууууу...! Нико ми неће вјеровати! У том тренутку из истог оног грма, из кога је и сам изашао, изашле су и две девојчице, два мала Анђела, и саме несвесне свега онога што се догодило пар тренутака пре тога. Рекао ми је онако мало постиђено, да су му то секе и да му оне чувају леђа, али да немају пушке. Рекао ми је и то, да је тата са карабином на брду изнад, пошто од тамо пуца поглед све до Италије. Питао сам га како се зове. - Ја се зовем Мимо, а како се ти зовеш? - Ја сам Мирослав... - А, како ти је презиме Мимо? - Ми смо ође сви Млинари, а како се ти презиваш? Ех, тада су сузе кренуле саме и није било те силе која би их зауставила. Емоције среће, невероватан обрт ситуације, једном речју живот, па и више од живота. Загрлио сам их још једном онако све заједно и рекао им да су и сви моји преци из Карина Горњег и да смо сигурно блиска фамилија, пошто се и ја презивам као они. У том тренутку су стигли и остали, Жика је већ увелико писао, Миле по обичају шкљоцао са својим фото-апаратом. Пре него што сам и сам ушао у возило, покушао сам да са ревера скинем Звездину значку и да му је оставим за успомену, али нисам успео, била ми је то највећа и највреднија драгоценост, заборавио сам у тренутку, да јој је игла била тако заврнута, да би је само поломио. Зато сам му обећао, да ћу га једнога дана ако преживим сигурно пронаћи и да ћу му поклони још већу и лепшу. Морали смо да кренемо даље, на пут са кога се највећи број Делија никада више није вратио на карински мост, на пут са кога су заувек отишли у вечност и тамо остали.
  9. Kakav ( smo ) raspad od reprezentacije.Ljudi,nijesmo ni svjesni kakvo je cudo Muslin napravio sa ovom "ekipom".Bez ikakvog koncepta igre doci na korak od mundijala...Moram reci da sam prezadovoljan.Plasiracemo se na SP,to je najmanji problem,savez ce imati "alibi",ali cemo posle SP opet pricati o starom ( problemu ). Nemam vise zivaca da gledam reprezentaciju,msm da sam postao ravnodusan na rezultate nacionalnog tima od meca sa Danskom u Beogradu prije 3 godine.
  10. Сваштара

    http://www.nedeljnik.rs/politiko/portalnews/eu-se-oglasila-konacno-referendum-u-kataloniji-nije-legalan/ ”Kada je priznanje Kosova u pitanju, to je bio vrlo specifičan kontekst. To je bila pozicija usvojena od strane različitih UN Deklaracija i različitih UN rezolucija i međunarodne zajednice. Veoma specifičan kontekst, sa specifičnim razlozima", izjavio je portparol Evropske komisije Margaritis Shinas, ali nije objasnio o kojim deklaracijama i rezolucijama UN se radi, niti u čemu su "specifičnosti" koje je spomenuo, prenose mediji. Neka mi neko pokaze te "razlicite" UN deklaracije i "razlicite" rezolucije koje slucaj Kosova cine "speficinim" i "drugacijim" od ostalih slucajeva i ja cu prestati da pratim politiku.Nista,ali bas nista me ne dotice kada se desi u Evropi.Neka mi Bog oprosti sto cu ovo reci,odavno su to i zasluzili.Bestidnici i besramnici.
  11. Сваштара

  12. Сваштара

    I kazes nesto o Albancima.Snalazljiviji su i pametniji od nas 100 puta.Upoznah ja ovamo na poslu jednu Albanku sa Kosova,srednjih godina.Da budem precizniji,nije Siptarka,vec Albanka katolkinja i nije bas sa Kosova,vec iz Metohije,Osek,selo kod Decana.Tu se rodila,kasnije zivjela u Djakovici do 1998.godine i usljed velikih migracija albanskog stanovnistva odabrala nesvakidasnju destinaciju-Jagodina.Tu se nije zadrzala mnogo iako nije bilo nikakvih problema.Dvije godine kasnije se udaje za Albanca katolika u Crnoj Gori.I sada zena u dilemi,odavno stekla uslove za crnogorsko,a ima srbijansko drzavljanstvo.I mora se odreknuti srbijanskog radi crnogorskog.I razmisljam nesto,zena Albanka,pogodnije joj je vjerovatno i to kosovsko,nego crnogorsko.I pitam ja nju zasto se ne odrekne srbijanskog u korist kosovskog.A ona meni ko iz topa odgovori : "Jesi ti ljud ćovjeće,pa da ćekam za vizu za Ameriku ili Evropsku uniju po nekoliko mjeseci ?" U sebi kasnije pomislih,ala te je zena prosula,bas si ispao glup.Neka je Srbija u isto vrijeme svima za sve kriva i svima u svakom trenutku krava muzara... P.S. a bogami se kasnije posteno posvadjala sa mnom kada sam joj rekao da je Kosovo Srbija
  13. Tebra,cijenim te kao izuzetnog forumasa i zvezdasa,ali Sale Djordjevic je za ovaj poraz najmanje kriv.Dragic je riknuo u zadnjoj cetvrtini,ali tad su od koristi bili Blazic,Rendolf,Prepelic.Ista ta Slovenija je ponizila Franucsku i Spaniju,na jednom prvenstvu,sto nijednoj reprezentaciji do sada nije poslo za rukom.Ako ode Sale,sigurno bih volio Radonju vidjeti kao selektora,ali daleko je sada to sve.
  14. Centri su podbacili u finalu,ali ne treba kriviti nikoga pojedinacno.Ovo je maksimum u ovom trenutku i to je to.
  15. Sudjenje u nekim trenucima meca jeste bilo diskutabilno,ali to ne osporava cinjenicu da je Slovenija i da su Slovenci ( citaj : Srbi u reprezentaciji Slovenije ) zasluzili zlatnu medalju.Ovim srebrom Sale Djordjevic zaokruzuje vise nego uspjesnu epohu u reprezentaciji.Nadam se da kod njega ima dalje energije i entuzijazma da nastavi da radi ovaj posao,ali ovo ljeto je po mnogo cemu bilo specificno i najteze do sada.Srebro je premija cemu sam se ja nadao.
×