Jump to content

Уколико имате проблем са отварањем тема након апдејта сервера и форума, пробајте да промените на неку другу тему на дну форума, па се касније пробајте вратити на ову главну, јер ће до тада можда већ бити поправљено све.

Александар

Звездаши
  • Постова

    5,253
  • Придружио се

  • Последња посета

  • Days Won

    106

Everything posted by Александар

  1. Макса, Младеновић, Мићко, Тошић, Бајко, Лазовић у репрезентацији!
  2. Бајко је одговорио на преко 40 питања, читаћате одговоре ускоро. Човек је Ц А Р и окорели Звездаш! :)
  3. Нико више нема питања за Бајка?
  4. Следећи интервју, један од ваших љубимаца, Бобан Бајковић! Изволите, питајте Бајка! :)
  5. МЦЗ интервју: Винисијус Пашеко!
  6. Ускоро врло добар интервју. Љубимац севера. Бићете задовољни.
  7. Да оживим ову тему и вратим је на врх!
  8. Биће на истој адреси, само нови сајт.
  9. Иван Миљковић се опростио од репрезентације. Царе, хвала за све!
  10. Урадићемо интервју са Филипом Касалицом! Изволите, постављајте питања!
  11. Нису јуче играли играчи који су у недељу играли за клубове.
  12. Ауторитет на терену, као и ван њега. Лидер. Као играч доносио је медаље националном тиму, сада то жели и као први човек нашег ватерполо клуба. Неко кога Звезда мора да има, пре свега сјајан човек и велики Звездаш! Виктор Јеленић. Пре две, три године, нашој ватерполо секцији је претила судбина и прича кошаркашке. Међутим, захваљујући Виктору и директору клуба Игору Милојевићу ватерполо је на путу да нам доносе нове радости и буде пример Спортског друштва. Дошли су у последњем и вероватно најгорем тренутку по клуб, засукли рукаве и кренули без имало помпе. Данас смо у прилици да се уздигнемо високо, где нам је и место. Са председником нашег ватерполо клуба господином Виктором Јеленићем смо разговарали о досадашњем учинку, наредној сезони, новим изазовима, ексклузивно за наш сајт. Коментар о досадашњем учинку на челу клуба? ВЈ : Задовољан сам, били смо трећи у протеклом првенству, на корак од другог места у првој сезони. Развијамо омладинску школу, добили смо боље услове за рад од претходних. Имамо 400-500 клинаца у три класе. Настављамо у истом ритму. Очекивања за наредну сезону, следи борба на три фронта? ВЈ : Имамо заиста тешку групу (у ЛШ, прим. аут.), али исто тако учинићемо све да се квалификујемо за други турнир. Што се тиче првенства, Војводина је остала у истом саставу, јача за опорављеног Вуксановића и очекује нас јака борба за друго место са њима, то је реалност. Партизан је највећи фаворит. Ми имамо још да радимо... У клуб је стигло неколико звучних појачања. ВЈ : У Југославу Васовићу, нашем бившем репрезентативцу и играчу, имамо велико појачање. Излишно је говорити о његовом искуству и знању, велики подстрек за младе играче. Довели смо још Марка Аврамовића, репрезентативца и младог репрезентативца Саву Ранђеловића, који је био жеља још прошле године. Ту су још Филип Кљајевић, такође наш бивши играч, и два млада центра Стојчић, кога смо довели из Немачке и Милијановић, који је дошао из Америке. То је наша окосница и нада за следећу сезону. Оптимисти смо. Следе припреме? ВЈ : Што се тиче припрема цео ток ће највероватније бити одрађен у СЦ ”Милан Гале Мушкатировић“. Имамо пут за Марсеј за први квалификациони турнир за ЛШ, касније се враћамо у нашу базу. Колико дуго може бити овај тим у континуитету на окупу? ВЈ : То се никад не зна, зависи од много фактора. Наравно да бисмо ми то волели, али не зависи све од нас. Финансије? ВЈ : Ове године је све било ок, надамо се да ће бити и даље. Ниста не прејудицирамо, радимо плански. Ваш коментар о Светском Првенству у Шангају, Србија је освојила сребро? ВЈ : Наставили смо континуитет освајања медаља и направили велики резултат, то је најбитније. Свако жели да буде најбољи на великим такмичењима. Момцима свака част! Коментар о стању у српском ватерполу? ВЈ : Репрезентација је на нивоу, клупски није на истом. Имамо само три врхунска тима и то је велика штета за спорт који нам доноси медаље у континуитету. Дејан Савић је ставио тачку на дугогодишњу каријеру, и нови је тренер екипе. ВЈ : Зна се ко је био као играч. Дуго је водио млађе категорије репрезентације, сада је и селектор младе репрезентације. Нема шта пуно тога да се каже, прича сам за себе. Виктор је имао и поруку за навијаче за крај интервјуа. ВЈ : Велика је ствар за наш ватерполо оно што смо видели на реванш мечу плеј-офа на Ташу против Војводине. За трофејни спорт као што је ватерполо јако велика. Последњи пут сам онако нешто видео 1993. године. Драго нам је што смо успели барем на тренутак да повратимо навијаче и нема сумње колико можемо са њима. Надам се да ће се у још већем броју вратити и следеће сезоне. Све љубитеље ватерпола и наше навијаче позивам да у што већем броју дођу и покажу ко заиста стоји иза Црвене звезде, а нашим момцима дамо крила да полете још више.
  13. Наше ново и најочекиваније појачање је капитен младе репрезентације и један од најталентованијих играча на овом поднебљу, Сава Ранђеловић. Сава је рођен у Нишу где је и започео каријеру у ВК Ниш. Каријеру је наставио у ВК ЖАК из Кикинде одакле је коначно прешао у вољени клуб – Црвену Звезду. За наш сајт Сава је изнео своје прве импресије. "Драго ми је да сам потписао за клуб који навијам од малена и самим тим остварио свој сан. Први утисци су јако позитивни. Тренера Дејана Савића знам из младе репрезентације и драго ми сто ћу од њега учити и у Звезди. Ту је и председник Виктор Јеленић, од кога имамо велику помоћ и подршку. Други играчи који су дошли представљају права појачања и верујемо у добру сезону. Имао сам и других понуда, али је Звезда увек први избор. Верујем да ћу да оправдам очекивања тренера и управе. Имамо млад тим и неће ми бити проблем да се уклопим. Биће ми част да играм поред Југослава, од кога могу доста тога да научим, Гојка и Марка." О жребу за Лигу Шампиона, Сава каже: "Извукли смо тешку групу, али са напорним тренинзима и вером у себе покушаћемо да остваримо пласман у други круг, што ће бити велики успех. Очекујемо подршку наших навијача са којима ће све бити много лакше. Иако су противници искуснији, нећемо се предати." Наредна сезона ће бити она у којој ће Сава моћи да искаже свој таленат и представи се на најбољи начин. Сви у клубу су оптимисти, а он очекује улазак у ЛШ. "Довели смо доста нових играча, већина су млади и перспективни, улог за будућност. За почетак нам је циљ да се што пре и што боље уклопимо и припремимо за квалификације за ЛШ. Велики успех би био сам улазак у Лигу Шампиона, који би нам био велики подстрек за даљи ток сезоне. Нећемо ништа да обећавамо, али се нећемо штедети ни на једној утакмици да би остварили што боље резултате." Желимо Сави да у сезонама испред нас буде један од лидера, не само нашег клуба, већ и српског ватерпола.
  14. Одбројавамо полако дане до почетка још једног пролећа за које се надамо да ће бити Звездино. Припреме у Анталији су завршене, фудбалери у црвено-белом су се вратили кући и данас по подне настављају са тренинзима на Маракани, до следеће суботе, када их очекује прва утакмица пролећног дела сезоне и веома важна битка са Спартаком. Нови капитен Црвене звезде, Никола Микић, истовремено је и реалан и оптимистичан у разговору са екипом МЦЗ-а: - Имаћемо довољно времена да покушамо да се изборимо за оба трофеја. Наравно да су нам шансе за освајање Купа далеко веће од шанси да се радујемо и првенственом пехару за којим каскамо чак десет бодова, али ми свакако нећемо одустати ни од једне утакмице, јер ништа није готово све до последњег кола. Свака од утакмица које су испред нас је прилика више да навијачима нашег клуба вратимо осмех на лице и нама, фудбалерима, то је сада најважнији циљ. Звездина очекивања увек морају бити на највишем нивоу и репутација се мора вратити на старе стазе. Ту нема много дилеме и даље приче. На нама је само да покажемо да онаква јесен више не сме и не може да се понови. На новајлије у екипи Микић уопште не гледа на тај начин. - Нови играчи су се, по мом мишљењу, уклопили одлично. Играмо као да су са нама већ годинама. Сасвим сам сигуран да ће нам у наставку сезоне донети преко потребан квалитет, зато што се ради о изузетно талентованим фудбалерима и то ће се временом показати. Полако, о томе ћемо сви заједно разговарати на пролеће. Одговара им и нови кондициони тренер. - Колико смо спремни и колико смо добро радили са Радаковићем ће се показати на пролеће, када почну утакмице у шампионату и Купу. Не сумњам уопште да ћемо имати и више него довољно снаге за свих 90 минута и то је најважније од свега. У сваком случају, рад са новим тренером нам прија. Надамо се да ћемо 67. рођендан Црвене звезде прославити победом у првој утакмици пролећног дела шампионата и кораком даље на дугом путу повратка на врх.
  15. Последњих неколико година наше спортско друштво неће памтити по добром у најпопуларнијим спортовима. Фудбалски клуб је 4 године без титуле, кошаркашки преживљава вероватно највећу кризу у историји, рукометни готово да нема ни управу ни играче, ватерполо клуб је после гашења почео да стаје на ноге, па се може рећи да је једино одбојкашки клуб тај који враћа осмех на лице заљубљеницима у црвено-беле. Момци већ годинама остварују запажене резултате и “избацују“ играче за репрезентацију, али посебно доминатне су девојке. Из сезоне у сезону екипа се подмлађује, одлази и по неколико најбољих и најискуснијих одбојкашица, а резултати су невероватни. Више од 60 победа за редом у домаћим такмичењима, сјајан отпор најбољим европским тимовима у Лиги шампиона и 3 завршнице ЦЕВ купа у четири године само су неки од успеха овог сјајног колектива. Из тог разлога екипа сајта МЦЗ жели да вам представи девојке које нам доносе толико радости у овим тешким временима по наш клуб. После Мине Томић имамо част да разговарамо са још једном великом надом наше одбојке-Љубицом Кецман. Кад си почела да тренираш одбојку и да ли је Црвена звезда твој први клуб? Одбојку сам почела да тренирам у првом разреду у ОК Раднички Београд, међутим та школа одбојке се угасила, па сам наставила у ОК Дунав са Новог Београда и тамо сам била све до позива од стране Црвене звезде. Да ли си навијала за Звезду и пре него што си обукла њен дрес? Наравно, никад се љубав према Звезди није доводила у питање. Стварно је велика част носити црвено-бели дрес и бранити боје једног тако великог клуба. Ја сам заклети Делија! Сви знамо каква је ситуација у домаћем спорту, какви су твоји планови за будућност? Да ли је одбојка на првом месту или ипак планираш нешто друго? Имам уговор на још неколико година и не планирам пре истека истог да напустим редове Црвене звезде. Највећа жеља ми је да што више напредујем и играм, па ће све остало доћи временом. Следеће године уписујем факултет, међутим, одбојка ми је на првом месту и тај новитет сигурно неће променити ништа од мојих планова везаних за њу. Твој живот се сигурно доста разликује од оног који воде твоји вршњаци. Колико је тешко ускладити обавезе које имаш у школи са оним професионалним? Да, сигурно. Да би се професионално бавио спортом треба поднети доста жртви везаних за приватан живот, али уз добру организацију све је то врло лако изводљиво. Што се школе тиче, с обзиром да наставу похађам редовно мало ми је теже да између два тренинга дневно стижем на часове и предавања, али трудим се да сваки слободан тренутак искористим и дођем да бих добијала оцене. Све то уз договор са професорима, наравно. Јесте напорно, али ипак се на крају исплати. Већ неколико сезона учествујете у Лиги шампиона, али је из године у годину и наша екипа све млађа. Колико је тешко изаћи на терен, а са друге стране мреже су девојке које су многима од вас биле идоли и због којих сте можда и почеле да тренирате одбојку? Колико је генерално проблем кад сваке године оду 2-3 најбоље играчице? Дефинитивно смо једна од најмлађих екипа која учествује у тако јаком такмичењу као што је Лига шампиона, међутим, сматрам да и ми поседујемо одређени квалитет и да можемо да пружимо солидан отпор великим екипама. Једино што је можда наш проблем јесте што имамо трему коју не би требало , али то је неизбежна ствар с обзиром да са друге стране терена понекад стоје, као што си рекао, девојке које су нам биле идоли и због којих смо можда почеле да тренирамо, али то само треба да нам буде мотив више. Промене у екипи су саставни део спорта. Тешко је функционисати кад оду најбоље играчице као што је ситуација са нама ове сезоне, али свака екипа мора да нађе свој начин да игра одређеним квалитетом и да се то што мање примећује. Имамо пуно младих и добрих играчица и свако празно место у екипи је њихова шанса. Ипак треба радити и на будућности нашег спорта. Чини се да се ти проблеми лакше превазиђу уз подршку Делија. Одлична партија у Москви, а онда и освојен сет против велике екипе Динама у Шумицама. Да позовемо навијаче да дођу опет, можда заједно можемо до прве победе? Нема речи којом бих вам описала како је било отићи негде толико далеко као у Москву и тамо играти пред толиким бројем наших навијача. Стварно предивно! Сваки Делија у Шумицама нама значи и више него што можда изгледа. Мислим да немамо већу подршку од њих и ја их позивам да дођу на сваку утакмицу на коју буду могли. Верујем да су уз њих чуда могућа, па можда чак и прва победа у Лиги шампиона! Следећа утакмица је против Факро Мушине, па се надам да се видимо у што већем броју! За крај смо спремили и једно изненађење за наше читаоце. У складу са називом нашег сајта имамо идеју да приближимо спортисте и навијаче Црвене звезде и да кад кажемо моја мислимо на Црвену звезду свих нас, а Љубица Кецман је са великим задовољством пристала да нам у томе помогне. Она ће од данас писати о актуелностима у одбојкашком клубу, најављивати утакмице и преносити атмосферу из екипе. Овим путем јој се још једном захваљујемо на издвојеном времену и желимо јој добродошлицу на сајт МЦЗ.
  16. Сања Малагурски за МЦЗ: Дрес Црвене звезде нешто најлепше у каријери Последњих неколико сезона одбојкашице Црвене звезде су биле најуспешнији део црвено-беле породице. Екипа се мењала готово сваке сезоне, одлазиле су најбоље одбојкашице, али су постигнути најбољи резултати у историји клуба. Сајт МЦЗ је имао прилику да разговара са Сањом Малагурски, репрезентативком наше земље и одбојкашицом која је била члан једне од најбољих генерација нашег клуба. У интервјуу за МЦЗ Сања је говорила о сезонама проведеним у Звезди, животу у иностранству и репрезентацији. МЦЗ: Имала си нешто другачији почетак каријере него већина младих одбојкашица.Рано си отишла у иностранство, следи повратак у Србију, а од ове сезоне си поново ван граница наше земље. Да ли ти то искуство олакшава живот у Италији или је сваки пут кад се промени средина подједнако тешко? Да ли професионални спортиста може да дозволи себи да се веже за средину и људе? Сања: “Да, било је тешко од самог почетка моје каријере, јер сам право из родне Суботице одлучила да одем у иностранство, тачније у Словенију. Тамо сам потписала свој први професионални уговор на две године, а након тога сам отишла у румунски Галаци код селектора Терзића. Све су биле лепе сезоне за мене, али сигуно да је оно што је уследило после Румуније представљало прекретницу у мојој каријери и велики значај за моје име у Србији-потписала сам уговор са Звездом. После најлепше сезоне, ево ме опет у иностранству. С обзиром на то да сам особа која се лако веже за људе и средину у којој се налази, сваки одлазак из родне Србије за мене је јако тежак. Нажалост, тим осећањем не могу да управљам, тако да се трудим да се навикнем. Добро се исплачем и наставим даље-тако мора. МЦЗ: Како је дошло до тога да потпишеш за Звезду, с обзиром да је клуб углавном доводио неафирмисане играчице, а ти си већ имала одређену репутацију у свету одбојке? Сања: “Већ дужи низ година су били преговори између Звезде и мене, али некако сам увек завршавала на другој страни. 2009. године сам одлучила из много разлога, а највише због тога што је моја дугогодишња и једна од најдражих другарица Стефана Вељковић била ту, да би за мене било најбоље да се мало вратим у Србију. Звезда је тада хтела да направи јаку екипу, сличних година, која ће бити упамћена по сјајним резултатима и пре свега играма, ето, на моју срећу, ја сам се нашла у тој причи.“ МЦЗ: Како сад гледаш на две сезоне проведене у Звезди? Да ли постоји нека жеља која ти се није остварила с обзиром да трофеји нису недостајали? Сања: “Почетак је био буквално као из снова. Представљена сам као велико појачање за екипу, одлично се уклопила, а онда се догодило нешто најгоре што може да се деси једном спортисти-повредила сам се на првој званичној утакмици. То је био тежак ударац за мене. Прву сезону сам провела опорављајући се од тешке операције колена, посматрајући све утакмице и освајање трофеја на трибинама. Могу вам рећи да није било ни мало лако. На сву срећу, добро сам се опоравила и припремила за следећу сезону која је, могу слободно да кажем, била као из снова. Све се некако поклопило (једино ми је жао што је Стефана отишла), дружење, наше одличне игре и наравно незаборавни резултати. Наставиле смо низ победа од претходне сезоне, одбраниле титулу и куп. Пре свега, могу да будем поносна на нашу игру која је била скоро беспрекорна. Жао ми је само што су многи оспоравали то изговорима “лако је њима, погледај какве играчице имају“, а нису присуствовали ниједном нашем тренингу и нису видели да смо дале 101% себе да би оправдале дрес који носимо. Жао ми је само што нисмо успеле да се пласирамо у финале ЦЕВ купа, па и да га освојимо, али у полуфиналу нас је зауставила одлична италијанска екипа Урбино. То је био тежак ударац за нас, али након тога смо постале јаче, биле смо све за једну, једна за све“. МЦЗ: Најдражи тренутак у Звезди? Сања: “Најдражи тренутак у Звезди је освајање титуле и одлазак на Маракану пред навијаче. Ко то не доживи не може да схвати осећај, заиста!“ МЦЗ: Да ли можеш на неки начин да упоредиш живот и играње у иностранству и код нас? Како задржати младе играчице мало дуже у земљи? Да ли су само финансије проблем или велики утицај има и лош маркетинг, па људи готово да не могу ни да сазнају кад и где има нека одбојкашка утакмица? Сања: “Могу да упоредим, јер без обзира на године имам доста искуства, већ сам играла у иностранству, а и у нашем првенству. Иностранство је заиста чист професионализам, нема много места ужитку и све је подређено утакмици и тренингу. Што се тиче нашег првенства, познато је да већину екипа чине буквално девојчице које заиста одлично играју одбојку. Да ли су финансије проблем, или шта већ, али заиста доста њих прилично рано одлази у иностране клубове.“ МЦЗ: Да ли и даље пратиш Звездине утакмице? Сања: “Редовно пратим све утакмице и мушке и женске екипе. Кад год дођем у Београд трудим се да одем и погледам утакмице мојих бивших саиграчица.“ МЦЗ: Какав је осећај кад изађеш пред Делије и кад знаш да носиш дрес и грб који је сан милионима људи? Сања: “Као што сам већ рекла, излазак пред навијаче је нешто посебно, тај осећај тешко може да се опише. Како је репрезентацијама сан да се појаве на тераси Скупштине, тако спортистима Црвене звезде значи да изађу пред навијаче и заједно са њима прославе успехе и трофеје које су донели клубу. Ја дрес Црвене звезде никад нисам сматрала теретом или оптерећењем, већ нечим најлепшим што се десило у мојој досадашњој каријери, привилегијом. Ја се заиста надам да сам колико-толико успела да оправдам својом игром и залагањем поверење клуба и екипе." МЦЗ: Са репрезентацијом си освојила титулу првака Европе, да ли је то врхунац у каријери једног спортисте? Сања: “Мислим да боље резултате нисам могла ни да замислим кад је репрезентација у питању. Било је веома напорно, од 9. маја до 2. октобра није било времена за одмарање и уживање. Знале смо шта је главни приоритет и циљ- Европско првенство у Београду! Много зноја је проливено да би се на крају првенства окитиле златом. Сигурно да је то неки врхунац у каријери спортисте, али ја сматрам да је ова репрезентација поново нашла свој пут и да ћемо тек да обрадујемо нацију новим успесима и победама. Нажалост, није цело првенство испраћено довољно добро колико полуфинале и финале првенства, јер многи нису веровали да можемо далеко да догурамо, а онда тог 2. октобра кад смо изашле на загревање Пионир је био препун. Ја сам већ тад знала да нам, ако ништа друго, та дивна публика неће дозволити да Немицама препустимо трон. Тако је и било, кад је било најтеже они су били најбучнији, а ми смо заиста давале последње атоме снаге и жеље које смо имале да би победиле. Након последњег поена све смо “експлодирале“, вриштале, плакале, једноставно, то је био дан за који смо живеле и биле смо заиста пресрећне због историјског успеха наше репрезентације.“ МЦЗ: После једне сјајне ствари, у репрезентацији ти се десила и она најгора за сваког спортисту-тешка повреда која те је одвојила на дужи период од терена. Како тече опоравак и како си се изборила са сазнањем да ћеш дуго паузирати, нарочито јер си нешто слично доживела и у Звезди? Како су Италијани реаговали, да ли су ти пружили подршку? Сања: “Нажалост, све те напоре и успехе моја колена једноставно нису издржала. На првој утакмици Светског купа, који је уједно био и први турнир квалификација за одлазак на ОИ, опет сам повредила колено и завршила на операционом столу. Срећа у несрећи је што није било исто колено које сам повредила у Звезди. Да куцнем у дрво, заиста сам презадовољна како се све одвија. Захваљујући Савезу имала сам најбоље услове за опоравак и ево сада после два и по месеца од операције могу да радим озбиљне вежбе за јачање ногу. Искрена да будем, кад сам пала на паркет после повреде, одмах сам знала шта је у питању и само сам желела да ме нема. Јако тешко ми је пала та повреда, непрестано сам плакала и просто нисам могла да верујем шта ми се десило. Али Боже мој, због свега лепог што сам проживела играјући ову одбојку и што ћу тек, сигурна сам, проживети, нисам спремна да тек тако пустим све. Нашла сам снагу у породици, дечку, најбољим пријатељима, саиграчицама и људима којима је стало до мене, сигурна сам да ћу се успешно опоравити и да ће ово бити последње зло које се десило у мојој каријери. Посебно ми је драго што је мој садашњи клуб Асистел, имао сво разумевање овог света за мене. Дозволили су ми да се оперишем код мог доктора, професора Миланкова, који је заиста један од најбољих стручњака! Одрадила сам један део рехабилитације у Хрватској, радила сам мало и са кондиционим тренером наше репрезентације, Банковићем, а људи у клубу ми нису ништа приговорили, само су чекали да се у што бољем стању вратим у клуб и били су пресрећни кад су ме видели! Најлепше од свега је што смо се још пре мог одласка на операцију договорили да продужимо сарадњу на још две године и ја се надам да ће следећа сезона у дресу Асистела бити моја и наравно наша, а то подразумева освајање популарног “скудета“, који је најбитнији трофеј свим клубовима овде.“ МЦЗ: Колико је реално да се једног дана вратиш у Звезду? Сања: “То је сигурно опција коју нећу никад одбацити. Биле су то веома лепе године у мојој каријери, волела бих да се скупи опет цела екипа и да освојимо неки трофеј и на европској сцени. Сигурна сам да та жеља није неостварива!“ МЦЗ: Да ли би желела да поручиш нешто навијачима Звезде и наследницама у црвено-белом дресу? Сања: “Навијачима Звезде бих поручила да што више буду уз одбојку, јер су и мушка и женска екипа заиста велики понос спортског друштва и ја као играч могу да кажем да подршка са трибина може понекад и да преокрене ток целе утакмице. Зато будите уз ове девојке, неће вас разочарати! “Наследницама“ бих поручила да наставе да тренирају добро и да још пуууно пута обрадују све нас добрим резултатима и сјајним играма!“ Захваљујемо се Сањи на издвојеном времену и стрпљењу да одговори на сва наша питања. Желимо јој брз опоравак и пуно среће у наставку каријере. Маракана је њена кућа и овде су јој врата увек отворена
×
×
  • Create New...