Jump to content

Форум је од 19. јула у потпуности отворен за госте, што значи да можете да читате све теме као и регистровани корисници! Уживајте! 😎

Ambasador

МЦЗ Пријатељи
  • Постова

    2,436
  • Придружио се

  • Последња посета

  • Days Won

    6

Ambasador last won the day on July 7 2015

Ambasador had the most liked content!

Репутација на форуму

6,015 Одлична

About Ambasador

  • Позиција
    Ветеран
  • Рођендан 10/08/1982

Информације профила

  • Пол
    Male
  • Локација:
    Beograd

Последњи прегледи профила

2,890 profile views
  1. Naš rukomet je odavno otišao u Honduras. Mnogi su se vežbali u reprezentaciji, neka proba i Perun. Gore od trenutne situacije ne može. Još jedno dva-tri takmičenja (kvalifikacija) i dolazi Ceca Kitić.
  2. Moram priznati da su mi vaterpolisti oduvek bili "slaba tačka". Uvek tu kad treba, nema bežanja iz reprezentacije... Možda je konkurencija slaba tj.nema ih previše, ali treba biti najbolji na svetu ma čime da se čovek bavi. Nikada u prvom planu, stalno moraju da gledaju na velikoj pozornici razne SMS-ove, Kolarove, Mitroviće i ostale kvazi fudbalere. Bravo momci po ko zna koji put. Pravi ljubimci nacije sa neverovatnim kreditom. Ulažu veliki trud i ljubav i to im se vraća iz godine u godinu. To su pravi ŠAMPIONI.
  3. Daj Šerife nemoj da zezaš. To što se Klemente brukao u Kazahstanu ne znači da ova ‚‚Muslinova‚‚ grupa nije bila laka. Grupu da je sastavljao Kokeza sa Bunjevčevićem lakšu ne bi sastavio. Naravno da ne postoji razuman razlog zašto se smenjuje Muslin. Čovek je (kako-tako) prošao kroz kvalifikacije i direktno otišao na SP i zbog toga je zaslužio da vodi reprezentaciju na tom takmičenju. Ja sam ubeđen da on tamo neće ništa uraditi, ali neće uraditi ni bilo ko ko ga bude zamneio na mestu selektora. Kao što smo prošli sa Šestkom i Antićem, tako ćemo proći i u Rusiji sedeo Muslin na klupi ili bilo ko drugi. Ali kada pogledam kakvi pilićari i jajare sede u FSS-u jasno mi je zašto se smenjuje Muslin. Znači Kokeza se ne razume u ozbiljan fudbal, niti zna kako on funkcioniše. Pritom nema grama razuma i mudrosti u sebi. Ništa bolji nisu ni poslušnici kojima se ogradio. Piksija obožavam i molim boga da ne ulazi u kolo sa ovom bandom. Neka dovede nekog penzionisanog stranca, čisto da cirkus dobije na kvalitetu.
  4. Mi igramo kao da su nam bekovi Kafu i Roberto Karlos, a ne Rukavina i Mladenović. Lako čitljiva igra, verovatno jos jedne promašene kvalifikacije. Ovi likovi došli da odigraju 0:0, onaj gol za njih čista premija.
  5. Ja generalno nisam neki veliki navijač fudbalske reprezentacije. Dokle god igrači budu koristili pripreme reprezentacije za obilazak familije i jurenje kurvi po Beogradu neće imati moju podršku. Ako oni ne poštuju mene kao navijača, zašto bih poštovao ja njih. Obične pizdurine, svi do jednog. O Toletu je sve odavno rečeno, ne bih da se ponavljam, ali mi je drago da je Muslin izabran. Mnogima se zamerio kritikama na račun Džaje i Zvezde, ali je meni ostao u lepom sećanju i gotivan mi je lik. Šerifovo poređenje rada u klubu i reprezentaciji, mislim da nije na mestu. Ne vidim u čemu je problem ako se pogledi na posao Muslina i Džajića nisu poklopili, da li to znači da je Muslin nekakav izdajnik i da ne voli Zvezdu. Izgleda da su svi anti-zvezdaši ako kažu nešto protiv velikog tate. U svakom slučaju Muslin ima zicer u ovim kvalifikacijama pošto je grupa nikad lakša. Ja ću u svakom slučaju podrobnije ispratiti Zvezdine kvalifikacije nego reprezentativne, a Muslinu želim uspeha u radu.
  6. Ja iskreno nisam primetio da Đorđević nešto mnogo mrzi Zvezdu, ja nemam niša protiv njega. Svaka čast za igračku karijeru, ali ti si ovde zamenio teze, svesno ili slučajno. Nisi jedini na ovom forumu, to mnogi ovde rade. Jedno je Đorđević igrač a nešto sasvim drugo je Đorđević trener. Ja se iskreno više radujem pobedama Zvezde nego reprezentacije, iskreno kažem. Ali to ne znači da ja ne navijam za reprezentaciju, ili da manje volim Srbiju od drugih. I kada sam bio klinac i danas draže mi je kada u reprezentaciji bolje igraju Zvezdini nego nečiji drugi igrači. Da li treba da navijam za igrača koji posle jedne izgubljene utakmice izjavi, da li trebam da igram za reprezentaciju, možda je bolje da igraju Dženkins i Nelson... To što je on u reprezentaciji treba da znači da niko ne sme da ga pobedi i on svima treba da ubaci 50 poena? Ima tu još nekih faca, koje ne mogu očima da gledam, ali ne bih sada da ih pominjem. Sve u svemu. Navijam da reprezentacija osvoji bronzu i da se kroz kvalifikacije plasiramo na OI, i nisam manje Srbin od onih koji su sinoć plakali. Ja iskreno nisam.
  7. Kako mi je žao što Majk sutra neće igrati, da onog nabeđenog igrača nauči košarke. Protiv iole ozbiljnijeg centra nema šta da traži. Jedine poene koje on ume da ubaci je kada ga Teo sastavi sa košem. Inače ako treba sam sebi nešto da iskreira procenat mu bude 1 od 7. A ovamo izigrava nekog mangupa i prosipa neku pamet, a ne vidi da je smešan kao bioskop. Krenuo šmeker na Gasola u prvom napadu, a ovaj ga sastavio sa zemljom. Goreg centra reprezentacija nije videla.
  8. Da vam prenesem još jedan moj blog. Ovo je napisano novembra 2012.godine ali je aktuelan i dan danas. Mrtva usta ne govore, ali mrtve oči mogu da zaplaču. I plaču nakon sramne odluke Haškog suda da oslobode ustaške generale Ante Gotovinu i Mladena Markača. Još jedna u nizu nepravdi koja je učinjena Srbiji i srpskom narodu. Dvojica generala zajedno sa političkim vrhom tadašnje Hrvatske, su organizovali proterivanje i ubijanje na stotine hiljada Srba iz tadašnje Srpske Krajine. Prvostepeno su osuđeni na 25 godina zatvora, a nakon poništavanje te presude i zvanično oslobođeni bilo kakve odgovornosti. Time je od strane tog političkog suda Srbija po ko zna koji put ponižena i uvređena. Saradnja sa Haškim sudom je bio je jedan od najbitnijih uslova za bilo kakvu saradnju Srbije sa EU. Vlast u Srbiji se utrkivala i hvalila saradnjom sa kvazi sudom, i bezuslovno do kraja izvršavala svaki njihov zahtev. Srbija je u Hag poslala kompletan politički, vojni i policijski vrh tadašnje države. I ne samo iz Srbije. U Hagu su završili skoro svi koji su imali bilo kakvu vlast u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Hag je dobru saradnju Srbije vraćao tako što je oslobađao ratne zločince koji su činili zverstva nad srpskim civilnim stanovništvom. Pored Markača i Gotovine, oslobođeni su i Ramuš Haradinaj, Naser Orić, a mnogi od njih nikada nisu ni procesuirani. Zločin u Srebrenici je proglašen za genocid, iako tačan broj žrtava nikada nije utvrđen, i svako sa njima manipuliše kako kome odgovara. Za taj zločin Radovan Karadžić i Ratko Mladić neće živi izaći iz zatvora. Za zločin u Bratuncu, koji je predhodio akciji u Srebrenici, muslimanski krvnik Naser Orić je oslobođen optužbe. Ne želim da izjednačavam nijedan zločin, svako ko je činio nedela mora da za to odgovara, ali Srebrenica u odnosu na akciju ``Oluja`` deluje kao dečija igra. Za egzodus Srba iz Krajine niko nije osuđen. Postavlja se pitanje da li je uopšte došlo do tog proterivanja i ubijanja? Ako se pita Hag, onda nije.Šta zna tužilaštvo o ratu u Bosni i Hrvatskoj, o Srebrenici, o Krajini. I mi odavde, svedoci svega što se izdešavalo neke stvari ni do današnjeg dana nismo uspeli da razumemo. Problem raspada SFRJ nije počeo 1991.godine, počeo je mnogo ranije. Da bi se sve to razumelo, moralo bi se dobro zagledati u istoriju, i probati da se pronađe sam početka problema. A kulminacija tih problema je bio rat koji je unesrećio i jedne i druge.Srbi 4.avgusta dan početka akcije ``Oluja`` obeležavaju komemoracijama i parastosima žrtvama, a Hrvati slavljem i koncertima. Jedni plaču i pale sveće mrtvima, a drugi pevaju i raduju se. Na tim koncertima pevaju zvezde hrvatske muzike, a onda pokupe stvari i dođu u Beograd da ludim Srbima uzmu još neki dinar, da im se smeju u lice i govore kako su im mnogo nedostajali i da ih vole. Dok pojedni Srbi leti ostavljaju na stotine evra na hrvatskom primorju. Dok je ovaca biće i šišanja. Da mene neko pita, ja bi na granicu sa Hrvatskom podigao zid visok 200 metara, da više nikakve veze sa njima nemamo. Priča o dobrosusedskim odnosima je providna i naivna kao i nekadašnja priča o bratstvu i jedinstvu. Na obe prazne priče samo se Srbi primaju. Srpske pare ne mogu na hrvatsko tržište, ali zato hrvatske mogu na srpsko. Pogledajte samo primer ``Soko Štark`` ili ``Frikom``.Evropska unija nas ucenjuje prvo Hagom, a danas Kosovom, a mi kao muve bez glave srljamo u njen lažni zagrljaj. To je jedna veštačka tvorevina koja je nastala da bi veliki i moćni dodatno iskorišćavali male i siromašne, a za uzvrat im davali milostinju. Njen kraj je sve vidljiviji. Ja spadam u grupu evro-skeptika, a nenormalna oslobađajuća presuda Gotovini i Markaču samo su dodatno zabetonirali moj stav o toj lažnoj organizaciji. Naser Orić, Ramuš Haradinaj, Hašim Tači, Ante Gotovina.... su zlikovci i ratni zločinci. Zemaljski sud ih nije osudio, predstoji im onaj još teži, tamo gde su pravda i poštenje na prvom mestu. Mi u njega verujemo. Mi smo nebeski narod. Zar ne?
  9. Ovaj blog sam napisao aprila 2014.godine. Čisto da ne bude zabune zašto nisu pomenuti Parovi, Maldivi i ostala s**nja! Републичка радиодифузна агенција је очигледан пример како се музе државна крава, а ништа се под милим богом не ради. Једна класична распуштена банда, за коју се не зна ни која је сврха њиховог постојања, ни шта они заправо раде. Да видимо шта по закону ради ова банда: Републичка радиодифузна агенција основана је 9. јула 2003. године у складу са Законом о радиодифузији („Сл. гласник РС“ бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05-др. закон, 62/06, 85/06, 86/06 – испр. и 41/09) као независна организација која врши јавна овлашћења, са циљем обезбеђивања услова за ефикасно спровођење и унапређивање утврђене радиодифузне политике у Републици Србији на начин примерен демократском друштву и интегративним потребама. Агенција је самостални правни субјект и функционално је независна организација од било ког државног органа, као и од свих организација и лица која се баве делатношћу производње и емитовања радио и телевизијских програма или са њима повезаним, споредним или изведеним делатностима. У слободном преводу, њхов задатак је, између осталог да уређују медијско небо изнад Србије. А како га они уређују? Ако сте једном у животу гледали било који канал са националном фреквенцијом, прво што ће те запазити је огроман број реклама и програм који најблаже речено можемо назовати имбецилним (има наравно и изузетака). ''Најгледанија'' телевизија (Пинк), нас константно од свог оснивања засипа невиђеним кичом и шундом, од лоше и неквалитетне музике, преко огавних емисија до глупих и неквалификованих водитеља. Та телевизија од оснивања подилази широким народним масама и то на најприземнији могући начин. Ако сте икада барем на тренутак погледали њихове емисије (''Mењам жену'', ''Tренутак истине'', ''Брачни судија'', ''Шопингхоличарке''.....) знате о чему причам. Заглупљивање народа се врши на очиглед свих и уместо да ''господа'' из РРА реагују и санкционишу ову телевизију, они се поносе њима и стално им гледају кроз прсте. Други пример је телевизија Хепи, или како се већ зове. То је иначе телевизија која се раније звала Кошава и коју је држала Марија Милошевић. РРА је фреквенцију на којој се данас налази Хепи доделила пола тој телевизији а пола дечијој телевизија Канал Д, чији је власник била позната глумица Бојана Маљевић. На почетку нас је преподне забављала дечија телевизија, да би забаву после подне наставила Хепи. У једном тренутку Бојана је видела да то ничему не води, па је свој удео у фреквенцији продала телевизији Хепи. Тако је Хепи до миле воље могла да приказује најгору и најогавнију емисију коју је нека телевизија приказала, реч је наравно о емисији која се зове ''Луда кућа''. Да РРА ради свој посао, та би емисија након једног минута приказивања била укинута или би тој телевизији била одузета национална гледаност. Наравно ништа се од тога није десило. То само у земљи Србији може да постоји. На истом том конкурсу фреквенцију није добила телевизија БК иако је испуњавала све услове. Наравно они су извисили због тадашњег власника (Богољуба Карића) који у том тренутку није одговарао тадашњој екипина власти. Толико о самосталности поменуте агенције. Како време пролази, правим ТВ заљубљуницима БК телевизија све више недостаје. У том тренутку БК је била за два копља испред свих осталих, а и данас је. Данас долазимо до тога да бандити из РРА не могу, не желе или не смеју да доделе последњу преосталу фреквенцију. У конкуренцији су две телевизије, Нова и Коперникус. Када их мало боље погледате и упоредите видећете да су дијаметрално супротне. Иза тв Нова стоји немачки капитал, окупили су добру новинарку екипу, уложили доста пара у опрему, а са друге стране је телевизија која изгледа као мало лошији видео клуб из деведесетих година. Читав њихов програм се заснива на шунд музици и оним кретенским порукама које иду у дну екрана, а које шаљу гастарбајтери којима заигра срце сваки пут када чују било шта из свог родног завичаја. Ствар је потпуно јасна, са једне стране модерно и савремено а са друге застарело и примитивно. Нико нормалан не би требао да има ни трунку дилеме. Али нажалост велику дилему има труст мозгова из РРА. Прво не могу да се састану (разлози су крајње кретенски), а када се састану гласање буде нерешено иако њих има девет. Па ви сад мени реците ко је ту луд, а ко се прави да је луд? А најгоре у целој причи сам оставио за крај и ту се уствари враћам на почетак и причу о државној крави. Просечна плата у овој квази агенцији је 70 хиљада динара, а плата чланова савета је веровали или не 160 хиљада динара. 160 000 динара, за шта? Да раде у руднику злата, па да и разумем. Овако...... они не раде буквално НИШТА, а примају толике паре. Ово је један од очигледних разлога зашто се ми као држава налазимо у овом блату у којем се налазимо. РРА треба моментално укинути, а запослене послати на биро за незапослене. Ако су стварно толики стручњаци лако ће наћи други посао. Ја им не би дао да чувају три нацртане овце, јер би од њих три, четири сигурно изгубили. ПС. Када треба да се састану због фреквенције, болесни су, на годишњем одмору..., а када треба да се кажњавају тв станице због Кристијана Голубовића, окупљају се по хитном поступку. БАНДА!
  10. Početak gradnje najavljen za septembar ove godine. Želeo bih da se malo pozabavim ovom temom pre najavljenog početka gradnje. Mega projekat koji će arapske investitore da košta oko 3 milijarde evra, a Beograd i Srbiju da gurne u sam epicentar turizma u ovom delu Evrope. Iz znatiželje sam prošlog leta otišao da vidim maketu koja je izložena u obnovljenoj zgradi Geo zavoda. Maketa po meni izgleda totalno nerealno. Da li neko može da zamisli da autobuska ili železnička stanica u Beogradu uskoro neće biti na tom mestu? Ja iskreno u to još uvek ne mogu da poverujem. Ne zato što sam protivnik čitavog projekta, naprotiv, nego smatram da je čitav projekat previše lep da bi se ostvario u ovoj zemlji. Kada sam već pomenuo protivnike, naravno da ih ima i u slučaju ovog projekta. Šta god da se veliko kradi u ovoj zemlji, uvek ima neko ko se protivi i misli da to nije dobro. Kakvi bi mi to Srbi bili kada neko od nas ne bi rekao, šta će nam to ili projekat ničemu ne valja. Priča o tome da su Srbiji potrebne bolnice i škole u odnosu na ’’Beograd na vodi’’ bi imalo smisla reći kada bi Srbija ulagala pare. Svi znamo da nije tako. Došao neko sa strane, kome pare očigledno ispadaju iz džepa, svidela mu se lokacijai rešio da uloži u projekat. Arapi od svojih para prave ’’Beograd na vodi’’ a ne mi. I kakve sad oni veze imaju sa našim školama i bolnicama? Glupa priča. Savski anfiteatar (mesto na kojem će se graditi) je godinama bio ruglo grada. Godinama. Od smeća i starih olupina ratnih brodova, preko udžerica u kojoj su živele porodice koje će zahvaljujući ovom projektu konačno dobiti normalan krov nad glavom. Sada se javljaju ’’stručnjaci’’, naravno protivnici celog projekta, koji između ostalog kažu... Previše skupoceno parče zemlje, koje mora da se čuva. Pa što ga nisu do sada čuvali? Ta ’’skupocena’’ zemlja je bila sramota za ovaj grad. U taj deo je zalazio samo onaj koji je morao. Zatim kažu, nije bilo međunarodnog konkursa. A zašto ga nije bilo? Zato što nikog u zadnjih X godina nikoga nije bilo briga za taj deo grada. Da trebalo je da se raspiše konkurs, a da ti ’’stručnjaci’’ budu u komisiji i da po mogućstvu neku masnu proviziju sebi strpaju u džep. Da komisija odlaže sastanke u nedogled, dok za to dobijaju velike plate. Tako to funkcioniše u zemlji Srbiji. Kažu, ako smo već raščistili treba da napravimo park. Pa što majstore nisi ti organizovao akciju, raščistio sve i napravio park. Niko ti ne bi A rekao. Koji crni park, ni bi skupili ni za konopac za preskakanje a kamoli za nešto ozbiljnije. I kada bi ga napravili , opremanje bi sigurno išlo preko javih nabavki, a tu bi se neko opet omatio o proviziju. Sve što treba da se gradi, treba da se radi sa što manje uplitanja naših para i sturčnjaka. Jer gde god mi treba nešto da uradimo, to na kraju obično ne izađe na dobro. U ovoj zemlji se pravoslani hram gradi od 1935.godine i do današnjeg dana nije kompletno završen. Da li znate kada je bila 1935.godina? Poslednja velika izgradnja (ne računam privatne zgrade) u ovoj zemlji je bila Beogradska arena koja se gradila punih 13 godina. Nemamo para da asfaltiramo par kilometara puta, a oni govore na raščišćenom anfiteatru treba da se pravi park, a posle poooolako da se širi kada budemo imali malo više para. Znači završili bi ceo posao na sveti nikad. O čemu oni pričaju i ko je ovde lud? ’’Beograd na vodi’’ je neverovatan projekat koji je naravno potreban ovom gradu. Ako je neko izrazio želju, a pritom ima para, pa neka pravi onda. Samo lud čovek može da bude protiv. Od rugla će se napraviti nešto od čega će korist imati svi. Svi koji vole Beograd treba da budu za izgradnju ’’Beograda na vodi’’. Ja sam iskreno skeptik, ne zbog toga što sam protiv, nego zbog toga što previše dobro izgleda da bi bilo realno. Vreme će pokazati ko je bio u pravu.
  11. Moram samo da napomenem da je ovaj blog napisan juna 2012. godine. Zato pominjem Dinkića i njegovu decentralizaciju. I bio sam u pravu da je ta njegova priča bila obična šarena laža. Priča je univerzalna i aktuelna je i danas (na žalost).
  12. Odgovornost, reč koja se toliko često pominje. Da li neko u ovoj zemlji snosi bilo kakvu odgovornost? Političku, odgovornost izgovorene reči, moralnu odgovornost. Došli smo u jednu paradoksalnu situaciju da svako može da uradi ili kaže šta god mu padne na pamet i da ne snosi nikakvu odgovornost. Što više ljudi čuje ili vidi vaše izgovorene reči ili učinjena dela, treba da snosite veću ili manju odgovornst. Da ja ne bi mnogo pametovao, pokazaću vam na nekoliko primera šta znači kada čovek obavlja bitnu državnu funkciju i koji je svestan svoje odgovornosti. Ministar odbrane Švedske Sten Tolgfors podneo je ostavku pošto je žestoko kritikovan zbog tajnog plana za izgradnju fabrike oužija u Saudijskoj Arabiji. Britanski ministar energetike Kris Hjun podneo je ostavku na tu funkciju pošto je optužen za ometanje pravde jer je, kako se navodi, nagovorio bivšu ženu da preuzme njegovu kaznu za prebrzu vožnju. Grčki ministar kulture Pavlos Gerulanos podneo je ostavku nakon što su naoružani pljačkaši ukrali više od 60 predmeta iz muzeja Olimpija Ministar odbranje Japana Fumio Kjuma je podneo ostavku zbog svoje izjave da je bombardovanje Nagasakia bilo ‚‚neminovno‚‚. Ministar transporta u Japanu je podneo ostavku jer je voz kasnio nekoliko minuta. Ovo su neki od primera ozbiljnih država i ozbiljnih i odgovornih visokih funkcionera. Sa druge strane navešću vam nekoliko primera iz naše zemlje, koji će pokazati šta znači neodgoovrna i bahata vlast odnosno pojedinac u njoj. Velimir Ilić ministar infrastrukture je javno izjavio da zaposleni na naplatnim rampama mogu da ‚‚kraduckaju‚‚ po malo i da im se to toleriše, ali da ne smeju mnogo da kradu. Ministar Ilić je poznat i po aferi ‚‚Železnica‚‚ u kojoj je to javno preduzeće pod sumnjivim okolnostima kupovalo polovne vagone iz Švedske. Ministar Ivica Dačić je učestvovao u aferi ‚‚Kofer‚‚ u kojoj su pojedini fukcioneri njegove stranke primili mito u iznosu od 100 hiljada evra. Navodno je ministar Dačić odneo kofer sa parama nekoliko minuta pošto je u stan u kojem se vršila primopredaja upala policija. Sudska presuda je glasila, da niko nije kriv. Ministar policije zbog afere naravno nije podneo ostavku, Ministar Dinkić je obećao građanima da će od akcija državnih preduzeća svako dobiti po minimum 1000 evra. Kada od tih para nije bilo ništa, ministar Dinkić je izjavio da je namerno slagao da bi Tadić lakše pobedio na predsedničkim izborima. Zbog obname i svesnog laganja naroda nije osećao nikakvu odgovornost i nije mu palo na pamet da podnese ostavku. Bivši predsednik Tadić je u kampanji za izbore 2008.godine obećao između ostalog i 500 hiljada novih radni mesta. Na kraju njegovog mandata, u Srbiji je bilo 400 hiljada radnih mesta manje nego na početku predsedničke kampanje. Promašena obećanja su pravdana lošom finansijkom situacijom kod nas i u svetu. Na odgovornost niko nije ni pomislio. Tadić se ponovo kandidovao za predsednika, ali je ovog puta izgubio. Primera ne odgoovrnosti u našoj zemlji ima još mnogo. Ovo su samo neki od primera koji pokazuju koliko se ozbiljno radi u našoj zemlji. Ako ministar kaže da ne kraduckaju, kako se tek ponašaju oni koji su po hijerarhiji na mnogo nižim pozicijama. U ozbiljnim i uređenim državama funkcioneri osećaju odgoovrnost,a u banana državama radi i priča ko šta hoće. Zato smo mi ne uređeno, polu-demokratsko društvo. Da počnemo polako da mislimo odgovorno, možda ćemo za nekoliko godina moći da stanemo rame uz rame sa ozbiljnim državama. Za nekoliko godina. Možda.
  13. Moram da pohvalim ovaj novi deo foruma. Ko se setio, svaka mu čast. Jedno vreme sam bio aktivan bloger, pisao sam o svemu i svačemu. Nešto od mojih blogova, pokazaću i ovde. Na Facebook-u postoji grupa koja nosi naslov ‘’Rodjeni Beogradjani – nacionalna manjina’’ koja broji preko 11 hiljada članova. Ja moram na početku reći da nemam ništa protiv te grupe, ali ja nisam njen član. Zašto? Zato što mislim da je Beograd dovoljno veliki da prihvati sve koji u njemu žele da žive. Poznajem dosta ljudi koji žive u Beogradu a nisu rodjeni u njemu, i za neke od njih mogu da tvrdim da se odnose prema Beogradu bolje od onih koji sebe zovu Beograđanima. Postavlja se pitanje ko za sebe može da kaže da je Beograđanin? Da li onaj ko je samo rođen u Beogradu, ili onaj čiji su dedovi I pradedovi starosedeci u gradu. Da ne bi gledali gde je čiji deda rođen, uzećemo da su Beograđani svi oni koji su rođeni u Beogradu. Biće nam lakše u daljem teksu. Pema popisu stanovništva iz 1981.godine u Beogradu je živelo 1 470 073 stanovnika. Popis iz 1991 kaže da je u Beogradu živelo 1 602 226, a popisom iz 2011 u Beogradu živi 1 731 425. Kada se pogledaju ove brojke, može se zaključiti da se broj stanovnika ravnomerno povećavao, za odprilike 100-150 hiljada ljudi. Većina Beograđana verovatno ima utisak da je od 1991.godine mnogo njih sa strane došlo da živi u Beogradu, ali zvaničan popis pokazuje da je taj utisak pogrešan. Rat, nemaština, izbeglice su doprineli da se broj stanovnika Beograda poveća, ali je jedan dobar deo iz istih tih razloga i napustio naš glavni grad. Beograđani su otišli, a neki drugi su došli. Jedini grad u Srbiji koji daje kakvu takvu nadu za neki bolji život je nažalost Beograd. Nažalost zbog toga što bi ja lično voleo da ova naša zemlja i gradovi budu dovoljno razvijeni da ne moraju svi da trče u Beograd za boljim životom i radnim mestom. Pomisliće neko ko gleda sa strane da jedino Beograd živi i radi, a da su svi ostali gradovi zamrli. Čak mislim da to i nije daleko od istine. Loša politika, ekonomska situacija su doprineli da se sve sliva u Beograd, i da od Beograda sve zavisi. Beograd je najveći i glavni grad, ali zašto pare koje je zaradio Zaječar,Niš, ili bilo koji drugi grad ne bi ostajale kod njih, da oni raspolažu sa svojom zaradom, a da Beograd ostane kontlolor ili koordinatotor trošenja sredstava. Ovakava situacija će dovesti do toga da će se Srbija svesti na Beogradski pašaluk, jer ništa više u njoj neće funkcionisati. Neko će pomisliti da ja zastupam Dinkićev koncept decentralizacije ovom pričom, ali neće biti u pravu. Priča o decentralizaciji je dobra, ali Dinkićeva priča je velika obmana. Velike zamerke Beograđani imaju na to što se zbog klanova osećaju kao stranci u svom gradu. Razni ljudi koji su došli ko zna odakle su pustili korenje, zauzeli neke bitne pozicije u društvu i ponašaju se kao da je ovo njihov grad. To se pre svega odnosi na jak crnogorski lobi u Beogradu. Ti ljudi su uzurpirali bitne gradske i državne pozicije i sa sobom doveli svoje zemljake, poslušnike koji lakše dobijaju posao od onih koji bi možda trebali da imaju veća prava od njih. Direktor Crnogorac će na neko mesto pre postaviti svog rodjaka ili zemljaka, nego nekog Beograđanina koji je možda i kvalifikovaniji za to radno mesto. Bahato I bezobrazno ponašanje nekog ko je juče došao u grad, je nešto što Beograđanima možda i najviše smeta. Mnogi od njih sebe posle nekoliko godina života u Beogradu nazivaju Beograđanima, iako su Beograd prvi put videli u 25.godini. Primat Crnogorcima polako ali sigurno u poslednjih nekoliko godina uzimaju ljudi sa Kosova. Ja njihovu muku i patnju potpuno razumem, i apsolutno nemam ništa protiv njih. Neki su bili pametni, iskoristili priliku kada je bilo vreme, prodali svoju imovinu Albancima i puni para došli da se šepure u našem gradu. Drugi su nažalost glavom bez obzira bežali sa Kosova,a Beograd je za njih bio jedino realno utočište u kojem su mogli da prežive i donekle se snađu. Beograd ih je naravno kao i sve druge dočekao raširenih ruku,a politika im je omogućila da se vrlo brzo i bez većih poteškoća zaposle. Ljudi koji ovde žive od rođenja ne mogu da pronađu lako posao u gradu, a neko tamo ko je milom ili silom došao u grad odmah dobija posao, i Beograđani se zbog toga osećaju kao nacionalna manjina u svom gradu. U drugim gradovima zaposlenje dobija lokalno stanovništvo, i pridošlice sa strane nemaju neke velike mogućnosti, dok u Beogradu prednost dobijaju pridošlice, dok Beograđani ne mogu da se zaposle. Gde će Beograđani naći posao, ako ne mogu ni u svom ni u nekim drugim gradovima? Ja nemam ništa protiv ljudi koji žive u Beogradu, a nisu u njemu rođeni. Beograd je veliki grad i u njemu ima mesta za sve.Nisu svi Beograđani sjajni i divni, kao što ni svi oni koji su došli u Beograd nisu zli i pokvareni. Ali ne bi bilo pošteno da Beograđani budu nacionalna manjina u svom gradu, sa manjim pravima od onih koji su ‚‚juče‚‚ došli da žive u njemu. Ja ipak volim Beograd ovakav kakav je, sa Beograđanima i onima koji bi to voleli da budu.
  14. Ако је веровати Куриру, изгледа да ипак има нешто. Наводно је Рађен дао изјаву да је извештај послат у ВСС. Најављује конференцију за штампу. Штета ако је истина и ако је то себи дозволио.
  15. То је то. Овом реченицом је објашњено како функционише наша репрезентација и то последњих Х година. Додао бих само још једно. Зашто да ризикујем повреду, кад су паре у иностраним клубовима. И после се питају зашто их нико не гледа и зашто им звижди пола стадиона. Нека сада изађе она мајмунчина (Милошевић) и нека оним плаћеним новинарима прича приче како се одлично ради на тренинзима, како је атмосфера одлична и како је пола њих дошло повређено и играће под инекцијама. А они јуре курве по Београду. Је*о их Толе и Мајмун Милошевић. ПС. Нисам приметио да је неко помену Басту. Беспотребно избачена лопта у корнер код првог гола и очајна реакција код другог гола. ПС2. Како оно беше, Матић не талентован за Звезду.
×